Pokahontas ‒ mit i istorija

Kapetan Džon Smit istraživao je kraj u kome je živelo njeno pleme, pa ga je 1607. godine zarobio poglavičin mlađi brat. Prvi njegov susret sa Pokahontas dogodio se 1608. godine. U pismu koje šalje kraljici Ani (1616), Smit beleži da mu je mlada Indijanka spasla život, hrabro istupivši i tražeći njegovo oslobađanje. Pošto se vratio među svoje, u Džejmstaun, Pokahontas ga je posećivala, igrala se sa tamošnjom decom i donosila im hranu. Širenjem kolonizovanog područja, došlo je i do sukoba doseljenika i njenog plemena; kapetan Smit biva ranjen i vraća se u Evropu, a plemenu saopštavaju da je mrtav, zbog čega Pokahontas tuguje i prestaje da posećuje Džejmstaun.

Burni život čuvene Indijanke obeležen je i ropstvom u plemenu Patavomeka 1613. godine, kada je poglavica predaje neprijatelju zbog oružja i zarobljenika. Odvode je u današnji Česterfild, gde je sveštenik Aleksandar Vitaker upoznaje sa engleskim jezikom i približava joj hrišćanstvo. Pokahontas se ubrzo pokrštava i postaje Rebeka. Čak odbija da se vrati u svoje pleme kada joj to biva ponuđeno, rekavši da se oseća bezvrednom među svojim narodom koji ju je olako predao zbog oružja.

Godine 1614. Pohakontas, sada Rebeka, udaje se za Džona Rolfa, uzgajivača duvana, i sa njim dobija sina Tomasa. Doprinevši svojim brakom miru između Engleza i indijanskih plemena, šalju je sa grupom njenih sunarodnika u Englesku. Tamo bivaju oduševljeni njenom lepotom, ljubavlju prema Englezima i brakom sa jednim od njih, pa je primaju i na dvoru kralja Džejmsa Prvog. Zanimljivo je da je na ovom putu Pokahontas srela Džona Smita, svog nekadašnjeg prijatelja za koga je mislila da je mrtav.

Na putu kući, 1617. godine, Pokahontas se razboljeva na brodu, pa se bračni par Rolf iskrcava u Grejvsendu u Kentu. Tamo je Pokahontas ubrzo preminula, a sahranjena je na crkvenom groblju u tom gradu. Ne zna se tačan uzrok njene smrti, ali se pretpostavlja da je reč o zapaljenju pluća, tuberkulozi, a moguće je čak i da je bila otrovana.

Kroz decenije i vekove, priča o hrabroj, požrtvovanoj indijanskoj princezi dobijala je romantičarske elemente. Danas, mnoga mesta, znamenitosti i proizvodi u Americi nose njeno ime, a uspomenu na nju čuva i umetnost, pre svega književnost i film.

Priredila: Tatjana Cvejić