Bodler - utemeljitelj modernizma

Bodler je rođen u Parizu 1821. godine. Bez oca je otao u ranom detinjstvu a njegov očih, za koga se majka Karolina peudala, bio je francuski ambasador na različitim plemićkim dvorovima. Brinuo je o Bodlerovom vaspitanju.

Bodler se uz stroge metode i odvojenost od majke za koju je bio jako vezan, obrazovao u Lionu.
Sećanje na taj period oposao je na sledeći način: „Zgrozim se kada se setim tih godina ... tužnog detinjstva, samoće u srcu".

Iako je očuh je za njega imao u planu karijeru u pravu ili diplomatiji, Bodler je rešio da se posveti književnoj karijeri.

Bodler je često zapadao u finansijke probleme, u jednom periodu je živeo s a bratom Alfonskom koji je bio sudija.

U nadi da će ga promeniti , očuh ga šalje 1841. godine na putovanje u Indiju 1841. godine, uz nadzor bivšeg mornaričkog kapetana, što ipak nije uticalo da Bodler odusane od književne karijere niti da promeni svoje ponašanje i životne stavove.

Međutim, sa jednogodišnjeg proputovanja se vratio bogatiji za mnoga iskustva što je kasnije koristio u svojoj poeziji. Bodler se nastavio da recituje svoje neobjavlje pesme.

Iako ubrzo dobija veliko nasledstvo, više od 100 000 franaka i dosta zemljišta, on to bogatstvo uspeva da potroši za nekoliko godina dok su dodatni dugovi gomilali.

Bodlerova dela 1843. godine još nisu bila objavljena, ali Bodler on postaje poznat u umetničkim boemskim krugovima. U tom periodu je napisao mnoge pesme koje su se našle u zbirci "Cveće zla".

Njegovo prvo objavljeno umetničko delo je pregled „Salon iz 1845", kada privlači pažnju pripadnika umetničkih krugova i ostvaruje skromne prihode. Ipak, Bodler je usled rasipničkog načina života, jedno vreme čak bio i beskućnik i otuđen od svojih roditelja.

Tokom 1846. godine piše drugi Salon pregled i dobija dodatni kredibilitet kao poslanik i kritičar romantizma. Sledeće godine objavljena je Bodlerova novela "La Fanfarlo".
Bodler je učestvovao u revoluciji od 1848. a tokom 1850. borio sa lošim zdravljem, pritiskom dugova pa i inspiracijom za pisanje.

"Prekršaj protiv javnog morala"

Godine 1857. objavio je svoju najpoznatiju zbirku "Cveće zla". Pesme su stekle malobrojnu publiku, ali pažnju javnosti. Neke od tema bile su seks i smrt, što se smatralo skandaloznim. Takođe, pesme govore i o korupciji i teškoći življenja...

Bodler, njegov izdavač i štampar, procesuirani u za "stvaranje prekršaja protiv javnog morala". Bodlera su novčano kaznili.

Još jedno izdanje zbirke "Cveće zla", bez "problematičnih pesama", pojavilo se 1861. godine.
Godine 1864, Bodler odlazi u Belgiju gde pokušava da se bavi držanjem predavanja.

Tamo ipak ubrzo doživaljava moždani udar, pole čega je natupila i paraliza.

Poslednje dve godine svog života proveo je poluparalisan u Briselu i Parizu, gde je i umro 31. avgusta 1867.

Sahranjen u Parizu.
Brojna Bodlerova dela objavljena su posle njegove smrti.