U loži - ljubav na kompozitorski način

Činilo se da psihoanaliza nije ni nalik dotadašnjoj klasičnoj psihologiji. Zasnivala se na učenjima o potiskivanju i otporu, značaju seksualnog nagona, o nesvesnom i ključnoj važnosti detinjstva za razvoj ličnosti. Slučaj je hteo da pomoć doktora Frojda zatraži i čuveni bečki dirigent i kompozitor Gustav Maler (1860-1911). Priča o njihovom susretu i potonjoj kratkoj i efikasnoj terapiji koju je Frojd primenio kod Malera, postala je legenda. Ipak, najzanimljivije pitanje za psihologe i muzikologe nije sasvim razjašnjeno: da li je psihoanaliza uticala na stvaralačku ličnost Gustava Malera?

Izvesno je da su 26. avgusta 1910. pedesetogodišnji Maler (kome nije ostalo još mnogo od života) i doktor Frojd razgovarali o kompozitorovim mučnim bračnim prilikama. Sreli su se u Holandiji i prema nekim svedočanstvima - odmah postali prijatelji. Frojd je zabeležio da do toga dana nije sreo osobu koja je s takvom lakoćom i prirodnošću prihvatila njegovo učenje. Maler se takođe pohvalio kako se posle okrepljujućeg razgovora sa Sigmundom oseća mnogo, mnogo bolje. Iskusni psihoanalitičar ukazao je kompozitoru da je od supruge želeo da stvori paćenicu, mučenu osobu, kakva je zapravo bila njegova majka.

Umetnikov emocionalni svet opteretila je supruga Alma, upravo ona koja ga je nadahnula da napiše „Petu simfoniju", koju nazivaju i ʼjedinom Malerovom simfonijom srećeʼ. U kući prijateljice Berte Cukerkandl, 7. novembra 1901, Alma Šindler upoznala je proslavljenog kompozitora, koji je kao direktor i dirigent Bečke dvorske opere bio na vrlo prestižnom položaju u svetu muzike. Čim je sreo Almu, još iste večeri, strasno se zaljubio u nju. Samo nekoliko nedelja kasnije, 28. novembra, on je i zaprosio tu čuvenu bečku lepoticu. Almina porodica nije bila zadovoljna ovakvim razvojem događaja. Pokušali su da je odvrate od namere da se uda. Gustav je bio devetnaest godina stariji od nje, a šuškalo se i da boluje od nekakve neizlečive bolesti. Jevrejsko poreklo, zamenjeno katoličkom verom u koju se preobratio, predstavljalo je još jedan kamen mogućeg razdora.

Međutim, Maler je bio uporan. Decembra 1901. godine napisao joj je pismo dugo dvadeset stranica! Bilo je vrlo zanimljivo, budući da u njemu Maler predlaže mladoj devojci da postane njegova žena, majka njegove dece, ali i da sasvim odustane od svih svojih profesionnih, muzičkih ambicija! Dakle, da se odrekne sopstvene muzike i komponovanja u korist - njegove. ,,Kako uopšte možeš da zamisliš muža i ženu kompozitore?" - pisao joj je. Alma nije bila baš potpuno bez ljubavnog iskustva, ali ju je verovatno zbunilo ovako autoritativno nastupanje prosca. Zabeležila je u dnevniku: ,,On uopšte ne razmišlja o mojoj umetnosti, već uglavnom samo o svojoj. A ja ne mislim baš ništa o njegovoj umetnosti, već najviše o vlastitoj. Tako stvari stoje! Zatim, on stalno brine kako da sačuva svoju umetnost. Ja to ne mogu da učinim..."
Zaista, Gustav Maler, tvorac deset simfonija koje će ostati zabeležene u istoriji muzike posle desetogodišnjeg braka, zatražio je pomoć od doktora Frojda. U kratkom periodu pre smrti kompozitor je shvatio koliko je pogrešio. Sav se brižno usredsredio na suprugu i njen rad. Dao je da se objave i neke Almine kompozicije, koje su izvedene u Njujorku i Beču. Za vreme putovanja Gustav se ozbiljno razboleo. U Njujorku je dirigovao poslednji put 21. februara 1911. Nedugo posle toga krenuli su nazad u Evropu, najpre u Pariz na lečenje. U Beč su stigli 12. maja, a Maler je preminuo šest dana kasnije, 18. maja. Nije još navršio pedeset jednu godinu.