Svetlost otkriva nove detalje Gogenovog kreativnog procesa

Oliver Kosart, računarski naučnik sa Univerziteta Nortvestern i vođa istraživačkog tima nedavno je na godišnjem simpozijumu Američkog udruženja za unapređenje nauke (AAAS) predstavio prvi izveštaj o saradanji tog univerziteta i Instituta za umetnost u Čikagu - Studiju tri-de površine grafike Rođenje (majka i dete okruženi sa još pet figura), koju je Gogen napravio 1902. godine.

Novi rezultati utvrdili su materijale i način njihovog korišćenja, po hronološkom redu, pri oblikovanju grafike i tako rešili zagonetku kako je Rođenje nastalo. Gogen je napravio otisak od crteža nastalih u slojevima na papiru, transferom i upotrebom dva različita mastila.

Sadašnji nalazi o grafici Rođenje preokrenuli su raniju teoriju o tome koju je tehniku slikar koristio. Kosartove kolege i konzervatori bili su oduševljeni prvim rezultatima toliko da je istraživački tim odlučio da reprodukuje u laboratoriji instututa ono za šta su verovali da je bio Gogenov postupak. Koršćenjem ove tehnike nastao je otisak koji veoma nalikuje Gogenovom originalu.

„Da bi izmerili tri-de površinu otisaka, koristili smo neke veoma prisupačne tehnike analize umetničkih dela kojima se konzervatori i istoričari umetnosti služe širom sveta“, kaže Kosart, koji je razvio i poseban računarski softver za obradu tih podataka. „Primenjujući ih na Gogenove radove, došli smo do zanimljivih odgovora na pitanje o postupku štampe njegovih grafika“.

Kosart i kolege proučavali su grafiku Rođenje i 18 drugih Gogenovih monotipija iz kolekcije Instituta za umetnost u Čikagu. Uz pomoć svetlosti različite talasne dužine, usmerene na otiske, istražili su površinu papira i procenili kako je Gogen stvarao. Fotometrijska stereo tehnika omogućila je istraživačima da matematički razdvoje boju od oblika površine, što je dalo jasan pogled na topografiju papira. Za proučavanje umetničkog dela bilo je potrebno da se rad fiksira, kao i SLR kamera.

Sijalica je bila usmerena na dvadeset različitih mesta, i svaka pozicija je fotografisana. Digitalni podaci svakog zabeleženog piksela slike obrađeni su u pogramu koji je razvio Kozart. U suštini, istraživači su merili samo reakciju površine umetničkog dela na promenu svetlosti.

„Tehnika nam omogućava da oljuštimo boju sa otiska i pogledamo samu strukturu površine. Na slikama vidimo ugao svetla (pod kojim svetlo pada na površinu) i intenzitet osvetljenja svakog piksela. Na osnovu tih podataka možemo da izračunamo nepoznato - strukturu površine“, objasnio je Kosart.

Budući da se likovni izraz u grafici zasniva na ekspresivnosti linije i kontrastima crnog i belog struktura površine grafike Rođenje otkrila je čvrste dokaze o dve nove stvari: bele linije u kojima nema boje, poznate kao „slepe incizije“, nalaze se na ravnim površinama. Ovo ukazuje na to da linije nisu proizvod reljefnog postupka već transfera.

Ali, kod drugih dela teško je razumeti njegov postupak stvaranja. Istoričari umetnosti i konzervatori sa Instituta za umetnost u Čikagu svakako nisu mogli da pitaju slikara o postupku rada, tako da su se pre nekih godinu dana udružili u potrazi za odgovorima.

„Bez naučnika sa Univerziteta Nortvestern i nove tehnologije ne bismo mogli ovo da razrešimo, danas su dokazi vidljivi pod mikroskopom. Ne može se samo tvrditi da je papir ravan treba to i dokazati. Nove tehnike analize tima istraživača pokazuju da tamo gde su linije bez boje nema deformacije papira. To me zaista oduševilo“, istakao je Kosart.

Studija površine i obilka Gogenovih monotipija samo je deo zajedničkih projekata koji se realizuju u "NU-ACCESS" centru koji predstavlja američki model za interdisciplinarno naučno istraživanje umetnosti. Osnovan je 2012. godine uz podršku Fondacije Endrua V. Melona i razvio je plodonosno partnerstvo Univerziteta Nortvestern i Instituta za umetnost u Čikagu.

Projekat „Gogen“ je deo misije centra da se obezbedi naučna podrška za istraživanje umetničkih kolekcija, kao i da se razvije nova tehnologija posmatranja umetničkih dela korišćenjem fotometrije (nauka o merenju svetlosti) i softvera koji je razvio Kosart.

„Gogen je napravio na hiljade otisaka, na taj način je razvijao ideje za svoje koloritne slike. Proučavajući ovaj jedinstveni rad, grafiku Rođenje, dolazimo do dubljeg razumevanja Gogenovog veoma eksperimentalnog pravljenja otisaka i načina transfera, koje možemo da primenimo na ostala njegova dela, uključujući i slike“, naveo je Mark Volton, prvi čovek centra, stariji naučnik i saradnik na projektu „Gogen“.

„Novo znanje sada možemo da koristimo za stvaranje konzervatorskih tehnika, za određivanje porekla predmeta, možda i njegove autentičnosti. Dodatno, ovi podaci nam govore i o tome kako umetnici dolaze do neke inovacije i na koji način je razvijaju“, zaključuje Volton.