Kampanja Naizgled zdrav: Žika Jelić

Žika Jelić ističe da mu je bicikl sastavni deo života i življenja i da ima četiri poni bicikla.

„Vozim poni i čovek kaže: 'Imam isti takav u podrumu. Stoji mi i ne znam šta da radim sa njom'. Ja kažem: Pa, pa kako ne znaš šta da radiš? Prodaj je meni“, objašnjava Jelić kako je došao do broja od četiri poni bicikla.

Dodaje da još uvek vozi i motor i da činjenica da može da savlada njegovih 320 kilograma težine, dokazuje da mu je zdravlje sasvim zadovoljavajuće.  

Priznaje da iako je već zašao u 83. godinu života, ne drži se pravila da na šest meseci proverava svoje zdravstveno stanje, ali da je proverio krvnu sliku pre dvadesetak dana i da su rezultati bili savršeni. Malo povišen holesterol pripisuje ljubavi prema kajmaku i siru. 

„Muzika pomaže da i zdravlje bude dobro. Vrlo mi pomaže i ta aktivnost vezana za putovanja. Susreti sa nekim poznatim ljudima, upoznavanje nekih novih i sve mi je to interesantno i lepo i vezano normalno za zdravlje“, ističe Jelić.

Smatra da je tajna u umerenosti u svemu.

Profesor Otašević: Srbija u grupi zemalja sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti

Europsko društvo kardiologa kao krovna profesionalna organizacija kardiologa u Evropi je podelilo Evropu na četiri zone rizika što se tiče obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.

„Ono što moramo sa žaljenjem da konstatujemo da se Srbija nalazi u toj četvrtoj grupi. To su zemlje sa veoma visokim rizikom od obolevanja kardiovaskularnog sistema“, naglašava prof. dr Predrag Otašević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

Razlozi su različiti, napominje profesor. Mogu se tražiti u neadekvatnom načinu ishrane, nedostatku fizičke aktivnosti, izbegavanju sistematskih pregleda i redovnih kontrola stanja zdravlja.

Porazna je i statistika da se u Srbiji definitivno najviše umire od kardiovaskularnih bolesti. Prema poslednjim podacima oko 56.000 ljudi godišnje u Srbiji premine od kardiovaskularnih bolesti, što je za zemlju od oko šest miliona ljudi dramatično.

Kako izgleda kardiološki pregled

Profesor Otašević objašnjava da se prvo uzima opšta anamneza i pacijent pita da li ima neke tegobe.

Međutim, sasvim je druga situacija ako pacijent kaže da ima visok pritisak, da je mu je otac imao infarkt u 40. godini, da ima povišen šećer, da je pušač ili gojazan, napominje kardiolog, jer što je veći broj faktora rizika, veća je verovatnoća od pojave kardiovaskularnih bolesti.

Standardna procedura fizičkog pregleda podrazumeva merenje pritiska,  osluškivanje rada srca i pluća, EKG, na osnovu čega se zaključuje da li su potrebne dodatne pretrage.

„Ukoliko se pacijent požali i na bolove u grudima, želimo da otkrijemo da li su srčanog porekla i onda pacijenta najčešće šaljemo na test fizičkog opterećenja, jer EKG u stanju mirovanja može biti potpuno normalan. Tek kada se pacijent fizički napreže, možemo videti znake koji ukazuju na postojanje suženja na krvnim sudovima srca“, napominje dr Otašević.

Takođe, dodaje kardiolog, u poslednje vreme vrlo često se primenjuju i druge metode, poput skenerske koronarografije, gde se kontrolišu sami krvni sudovi, ali bez ulaženja u arterijski sistem.

„Ukoliko posumnjamo da postoji osnovana sumnja da postoje suženja u krvnim sudovima srca, onda radimo klasičnu koronarografiju pri kojoj ubacujemo kateter u vensku cirkulaciju, dolazimo do arterija i ubrizgavamo kontrast da vidimo ima li suženja i koje mere treba preduzeti“, navodi prof. dr Petar Otašević.