Kampanja Naizgled zdrav: Milan Đurđević

Iza muzičkog sastava „Neverne bebe“ je oko 2.500 koncerata i stotine hiljada pređenih kilometara. „Granice, kašnjenja, ludila, tenzije, nervoze, lepota, zadovoljstvo, katarze... To sve kad spojiš nekako mislim da smo i dalje mladi”, kaže Milan Đurđević koji podržava kampanju „Naizgled zdrav". Ipak, takav način života se može odraziti na zdravlje.

„Ja kao klinac od 25, 30 godina sam mislio da mogu da ne spavam pet dana, da sviram po četiri sata, da se toliko praznimo na koncertima, i da mogu dalje da nastavim. I ti ne razmišljaš, u nekom trenutku biologija počinje da radi svoje već od 40. pa nadalje, ja sam prešao 50, tako da u ovim godinama sad već čovek mora da vodi računa”, dodaje frontmen grupe „Neverne bebe“.

Đurđević je nedavno radio analizu krvne slike.

„Prvi put u životu su mi svi rezultati u referentnim vrednostima. To je potpuno neverovatno. Ja sam mislio da se raspadam po raznim šavovima. Znači, čovek subjektivno ima osećaj da mu stalno nešto nije dobro. Znaš, nije to što si hipohondar. To iz razloga... Nešto me boli, nešto mi... Da je zdrav i da mu ništa ne fali – to može mlad čovek. U nekim zrelim godinama ti stalno razmišljaš, malo te nešto preseče, ti kažeš –  ovo može da bude strašno. Tako da sam ja nedavno počeo da vodim računa, pre par godina možda, o zdravlju, i na svaki šest meseci radim kompletne rezultate”, dodaje Đurđević, i ističe da smatra da se „jedna vrsta zadovoljstva koje čovek emituje odražava i na krvnu sliku i unutrašnje zdravstveno stanje“.

Servis za auto „pod konac“, a na lekarski pregled – kad stignemo

Đurđević ističe važnost sopstvene svesti o važnosti čuvanja zdravlja. „Mi imamo tu vrstu poremećene svesti da, kad je auto u pitanju, mora sve pod konac, pa idi ovo, pa idi ono, pa sredi ovo, pa sredi ono, a ništa ti nije skupo. A onda kad ti neko kaže, treba da uradiš lekarski pregled, to košta. Uuu, pa to je mnogo, zapušteni smo”, kaže Milan Đurđević.

Kaže da nije pušač, da ne konzumira alkohol i da nije koristio sintetička sredstva.

„To je suštinski esencijalni rokenrol. Da ti snagom kreativne emocije i inspiracije funkcionišeš na način na koji funkcionišeš, da opet budeš dovoljno interesantan i harizmatičan za ljude – To znači u principu da ti putem svog zdravlja prenosiš jednu progresivnu i pozitivnu poruku ljudima”, rekao je Đurđević.

Čini se da imamo vremena i da odemo kod frizera i da popijemo kafu sa prijateljima, ali kada pominjemo zdravlje, tu umemo da zakažemo.

„Ne kaže naš narod džabe da je bolje sprečiti nego lečiti. A ja mislim da zaista nikad nije bilo jednostavnije nego danas otići kod lekara, znači ti sistematski pregledi zaista ne traju dugo, desetak, petnaest minuta. Izvadite krv, otiđite jednom godišnje, jer kao što je Milan rekao, ja isto često povlačim tu paralelu – ako nađete vremena za redovni servis svojih automobila, nađite vremena i za preventivni servis samog sebe. Prema tome, zaista ta preventiva jeste ključ, jer jako mnogo neželjenih situacija i smrtnih ishoda možemo sprečiti tako što ćemo odvojiti tih pola sata godišnje za same sebe”, kaže prof. dr Petar Otašević sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

Spuštanje starosne granice pacijenata koje muči kardiovaskularni sistem

Neretko se pogrešno smatra da su kardiovaskularne bolesti bolesti starije populacije. Činjenica je da se starosna granica spustila, i da je sve više mlađih pacijenata.

„Mislim da je pravilnije reći da zapravo kardiovaskularne bolesti, nažalost, više ne biraju starosnu starosnu odnosno dobnu grupu. Ono što smo zaista primetili, moje kolege i ja, jeste da zapravo nije više nikakva retkost da na tim našim dežurstvima, kada recimo primamo bolesnike sa akutnim infarktom miokarda, mi vidimo osobe koje imaju 32, 33, 34, 35 godina, i samo po tome vidimo da zapravo – ta se starosna granica spušta”, ističe dr Otašević, i dodaje da to što osoba ima 30 godina i oseća se dobro, ne znači da ne treba da vodi računa sami o sebi, jer treba da ostane zdrava i u decenijama koje dolaze.

Njegov najmlađi pacijent, koji je imao akutni infarkt, kaže doktor, imao je svega 24 godine.

„Ukoliko imate bolove u grudima, ne osećate se dobro, brzo se zamarate, imate povišen krvni pritisak ili prosto, ukoliko imate povišen holesterol koji ste izmerili na vašem redovnom sistematskom pregledu, imate malo godina – ne znači da je to opasnost negde drugde, ne znači da se loše stvari neće desiti baš vama, samo zato što imate 20, 30 ili ste u ranim četrdesetim godinama“, objasnio je.

Kaže da on i njegove kolege najčešće proveravaju vrednosti šećera kod pacijenata, jer je šećerna bolest značajan faktor rizika, kao i panel vrednosti holesterola.

„Ukupni holesterol, dobar holesterol, baš holesterol trigliceride, a u poslednje vreme često koristimo i neke novije parametre kao što su lipoprotein - malo A, koji može ukazati da ste pod povišenim rizikom od obolevanja od kardiovaskularne bolesti, iako su sve druge vrednosti holesterola normalne. Ali kada dođemo do tegoba, onda smo malo već zakasnili. Znači, ja najviše volim kada ljudi dođu kod mene i kažu, ja nemam nikakve tegobe, došao sam da proverim svoje zdravlje”, ističe doktor Otašević.

Otežana dijagnostika: Nekada simptomi nisu vidljivi ni lako uočljivi

Faktori rizika kao što su hipertenzija, šećerna bolest, početne bolesti koje se odnose na nivoe holesterola, uglavnom ne uzrokuju bol što otežava situaciju u smislu dijagnoze na vreme.

Na osnovu tipa i pravilnosti pulsa, može se posumnjati na atrijalnu fibrilaciju koja je jedan od glavnih faktora rizika za šlog. Ta nepravilna srčana aktivnost omogućava stvaranje krvnog ugruška u srčanim šupljinama koji može da se otkine i može otići u mozak, može otići u ruku, može otići u nogu i napraviti embolizaciju.

„Nažalost, ono što opet vrlo često vidimo, jesu osobe koje su praktično iz punog zdravlja, razvile šlog, da ne znaju ni same zašto. Kod velikog broja osoba imamo taj poremećaj srčanog ritma, odnosno ubrzan i nepraviljan puls, i upravo otkrijemo tu aritmiju, tu atrijalnu fibrilaciju, a sve smo mogli da sprečimo da smo dali lekove za razređivanje krvi na vreme”, rekao je dr Otašević.

Svake godine u Srbiji zbog kardiovaskularnih bolesti izgubimo gotovo 47.000 ljudi. Možemo da sprečimo ovakve ishode pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću, prestankom pušenja i redovnim pregledima. Krvnu sliku treba proveravati bar dva puta godišnje.