Nele Karajlić: „Pijani brod“ je moje poetsko preispitivanje, a veštačke inteligencije ne treba da se plašimo

Karajlić naglašava da je reč o njegovom potpuno slobodnom projektu, koji nema dodirnih tačaka sa onim što je ranije stvarao sa sastavima „Zabranjeno pušenje“ i „No smoking orkestra“.

Album je snimljen bez medijske buke i kalkulacija, a zamišljen je kao plovidba i vrsta poetskog preispitivanja o tome šta je nekada bio, a šta je sada.

Simbolika potopa i odgovornost prema svetu

Govoreći o naslovu albuma, Nele Karajlić objašnjava da se simbolika Pijanog broda može shvatiti na dva načina.

„Možemo ga shvatiti kao jedan raskalašeni teren, poput onih slika Save Šumanovića koji nose taj naslov, a možemo da ga shvatimo i kao onaj zadnji brod koji je uspeo da prebaci određeni broj životinja nakon potopa. Tako da, svaka asocijacija je dobra“, kaže Karajlić i dodaje da mu je glavni motiv bio pokušaj da nađe autentični izraz u godinama u kojima je, a da pritom ne eksperimentiše previše.

Nove pesme, među kojima su Sipaj, ne pitaj, Ti to ne razumeš i Kriva Drina (posvećena njegovoj unuci), povezuje autor koji se, kako sam priznaje, vratio muzici jer mu je ona generalno najteža.

Pored ličnog preispitivanja, motiv je bio i obeležavanje aktuelnog trenutka.

„Jedan od važnijih motiva mi je bio i to da na neki način obeležim vreme u kome živimo, koje nije nimalo jednostavno, nimalo lako, i u kojem jeste slutnja na ono što se desilo pre nego što je Noe pokupio životinje i stavio ih na brod. Znači, negde je i moja odgovornost prema samom sebi da napravim neke nove pesme, neku novu priču, a negde je odgovornost prema svetu oko mene, jer osećam potrebu da nešto pametno kažem“, ističe muzičar.

Od istorijskih tema do ličnih anđela

Kada je reč o zvuku i idejama, Karajlić napominje da se ne bavi samim zvukom već idejama koje su evoluirale od osamdesetih i devedesetih godina, kada je postojala želja da se promeni svet. Sa ovoliko godina, ta ideja je nestala i prepuštena je mlađima, dok je njegovo da baci svetlost na teme koje guše i njega i druge ljude.

Na albumu se nalaze i dve-tri pesme sa istorijskom tematikom. Među njima je rodoljubiva pesma Ave Serbia, za koju je tekst napisao Jovan Dučić i koju Karajlić opisuje kao „jednu od najlepših rodoljubivih pesama koju je ikad ljudska duša ispisala“.

Druga je Ibar voda, koja se bavi „egzaktnom istorijom“ na autorov način.

„Ona u stvari govori o tom nekom prokletstvu kojim smo mi na ovoj divnoj zemlji zatečeni, i u toj činjenici da smo napravili kuću na sred puta, da je zemlja lepa i plodonosna i da niko ne može da umre od gladi, ali svako malo dolaze neke vojske, pa nam naplaćuju to uživanje koliko god mogu“, objašnjava Karajlić.

Na albumu se nalazi i intimna pesma Anđeli, u kojoj se obraća samom sebi i govori o gubitku nekadašnjih zaštitnika: „Ja kad god se okrenem prema nebu, nebo je pusto i tih anđela koji su mene spašavali nema.“

Muzika i veštačka inteligencija

Pijani brod dolazi nakon duge diskografske pauze na domaćem tržištu. Karajlić podseća da je njegov poslednji album za ovo tržište bio Ja nisam odavde iz 1997. godine, dok je poslednji ozbiljan rad sa „No smokingom“ bila muzika za predstavu Dom za vešanje u Parizu 2007. godine.

Rad na novom materijalu suočio ga je sa činjenicom da je muzička industrija tehnološki drastično napredovala i da je prva progutala metodologiju veštačke inteligencije (AI).

Dva spota za nove pesme urađena su upravo uz pomoć veštačke inteligencije, za šta je Karajlić dao dozvolu.

„Veštačka inteligencija je nešto čega trebamo da se plašimo ukoliko nam izmakne kontroli, ali je isto tako jedno neverovatno sredstvo koje možete jako lepo da upotrebite ukoliko znate za šta je koristite. Mi ne smemo da je se plašimo kao sredstva, ali moramo da je se plašimo kao opasnosti koja može da bude fatalna ukoliko izgubimo kontroli nad njom, kao u filmu Odiseja 2001 kad računar Hal preuzima kontrolu nad čovekom“, upozorava muzičar.

Ipak, povlačeći paralelu sa 19. vekom i stresom koji je pojava fotografije izazvala kod dvorskih slikara, Karajlić smatra da će sve što je prirodno naći svoj put. Slikarstvo je tada otišlo u impresionizam, ekspresionizam i kubizam, a slično će se desiti i sa muzikom u eri masovne pojave zvezda koje nemaju sopstvene pesme.

„Kad-tad će ljudska duša, odnosno konzumenti muzike, početi da traže ponovo onog nekog Balaševića, nekog Đorđevića, nekog Bajagu, Tulića, Bregovića“, uveren je Karajlić, napominjući da je tehnologija donela jeftinije snimanje, ali da je „duša ista i emocije su iste“.

Beograda promocija i saradnici

Promocija albuma započela je u Banjaluci, gde je Karajlić nastupio sa tenorom Nemanjom Crnatovićem, koga naziva „Bočelijem iz Žarkova“ i prepoznatljivim znakom svojih nastupa uživo i projekta "Rock El Classico" sa Stefanom Milenkovićem.

Na albumu je, prema njegovim rečima, učestvovao „čitav jedan čopor“ muzičara koje ne želi pojedinačno da izdvaja kako nekoga ne bi zaboravio. Sledeća promocija, najavio je Karajlić u emisiji Prvog programa Radio Beograda Jutro je, planirana je u Beogradu, posle koje će spotovi – dva rađena veštačkom, a dva „našom inteligencijom“ – biti dostupni na svim digitalnim platformama.