Viralna „Pobedna pesma“ – proročka vizija vladike Nikolaja Velimirovića koju je čuo ceo hrišćanski svet

Iščezavaju zemlja i voda, rađa se novo nebo, a Gospod sudi – na taj način Sveti vladika Nikolaj Velimirović u Pobednoj pesmi, napisanoj pre jednog veka, opisuje Drugi dolazak Hristov sa vojskom anđela.

Vek kasnije, Pobednu pesmu peva ceo hrišćanski svet. Najpoznatije je izvođenje Mešovitog hora Hrama Svetog Save. 

„Mi ovu kompoziciju izvodimo na koncertima za turiste, koji ne razumeju ni jednu jedinu reč. Međutim, posle Pobedne pesme publika se odobrovoljava. Publika posle Pobedne pesme izlazi nasmejana“, kaže Katarina Stanković, dirigent Mešovitih horova Hrama Svetog Save.

„Proročka vizija Svetog vladike Nikolaja“

Protođakon Mladen Kovačević tvrdi da je Pobedna pesma proročka vizija vladike Nikolaja.

„Ima snažnu biblijsku podlogu. Dakle, prepuna je biblijskih slika koje je vladika Nikolaj veoma vešto prilagodio srpskom jeziku, jeziku običnog naroda“, objašnjava protođakon u Hramu Svetog Save.

Sabrani pregledi Pobedne pesme na društvenim mrežama se broje u milionima. Najviše ih je na Instagramu, Tik-toku... Koristi se kao muzička tema za objave koje opisuju duhovnu, snažnu i moćnu tematiku.

Protođakon Mladen Kovačević podseća da je vladika Nikolaj, verovatno, jedan od najpriznatijih srpskih bogoslova te da su njegova dela, misionarska pisma i pesme prevođeni na mnoge jezike.

„Mnogo toga (Svetog Nikolaja) je prevedeno na ruski jezik. Međutim, ova pesma je postala viralna i prevedena je kroz te kratke forme, kroz rilse i kratka prilagođavanja, dakle, na tridesetak sigurno jezika“, kaže protođakon Kovačević.

Ističe da je imao priliku da čuje Pobednu pesmu na španskom i portugalskom jeziku, kao i više obrada na ruskom jeziku.

Kako „nebo tutnji i huči“ u obradi Hora Hrama Svetog Save

Dramaturgija izvođenja Hora Hrama Svetog Save doprinela je popularnosti aranžmana koji je osmislio Đorđe Stanković.

Snažni udarci u horske klupe u akustičnoj Kripti Hrama Svetog Save doprinose utisku da „zemlja i nebo tutnje i huče“.

Pevanje započne dečji hor, a aranžman kompozicije se potom nadgrađuje, kaže dirigent Milena Antović.

„Lupanje nogom i sve ovo što smo do sada uradili sa ovom kompozicijom nastalo je inspirisano radom sa našim ansamblima“, kaže dirigent Dečjeg hora „Rastko“.

Pojašnjava da najmlađi članovi možda i nisu svesni da pevaju o Strašnom sudu.

„S obzirom na to da deca u Dečjem horu 'Rastko' dugo ostaju članovi ansambla, kasnije prelaze u omladinski hor i u mešoviti, vremenom oni shvate tematiku“, kaže Milena Antović.

Dirigent Mešovitog hora Hrama Svetog Save Katarina Stanković kaže da su u horu deca od četiri i pet godina do onih koji slave decenije u horu.

„Uglavnom, to je jedna zajednica koja diše zajedno, koja funkcioniše zajedno, koja se Bogu moli zajedno“, navodi Stankovićeva. 

U registru SOKOJ-a pod imenom vladike Nikolaja je 527 pesama.

Mogućnosti društvenih mreža doprinele su da se 100 godina stare pesme čuju svuda na svetu.

Višemilionski pregledi sa snimaka na internetu praćeni su i komentarima sa svih strana sveta u neočekivanom misionarskom životu pesme Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog.