Od Negotina do vrha srpske muzike – koncert u čast Mokranjca u Hramu Svetog Save

Horsko pevanje je centar interesovanja Stevana Stojanovića Mokranjca. Njegovog stvaralaštva. dirigentskog rada. I kada je reč o spajanju narodnog melosa s evropskim harmonijama i za stvaranje crkveno-narodnog pevanja koje je od 19. veka u upotrebi na bogosluženjima.

„Te davne 1856. godine Stevan Stojanović Mokranjac rodio se u malom Negotinu, na kraju jedne male i mlade Kneževine Srbije koja je još uvek bila deo Otomanskog carstva. Tim pre, možete da zamislite, što bi rekli današnjim kolokvijalnim jezikom, kolika mu je bila 'kilometraža' da dođe u prestonicu i da započne jedan period koji će kasnije istorija muzike nazvati zlatnim periodom srpske umetničke muzike“, navodi dirigentkinja Dragana Jovanović.

Studenti Fakulteta muzičke umetnosti su naslednici Stevana Stojanovića. Oni imaju zadatak da neguju umetničke vrednosti, razvijaju muzičku kulturu, obrazuju publiku i čubaju nasleđe.U Kripti Hrama svetog Save, mešoviti hor prvi put je nastupio. Program - najbolje iz opusa velikog Mokranjca

„Kao što je to naš Dragutin Gostuški, veliki mislilac, govorio kada je promišljao te početke srpske muzičke pismenosti, on je govorio: 'Da na Olimpijskim igrama postoji disciplina skok iz blata, mi bismo bili prvaci'. To je ono što je Mokranjac za nas učinio“, ističe Jovanovićeva.

Mokranjčev značaj treba tražiti u spoju izvorne narodne muzike i umetniničke forme, u temeljima sprske pravoslavne duhovnosti. Program „Mokranjcu u čast“ činile su Rukoveti, Primorski napjevi, odlomci iz Liturgije svetog Jovana Zlatoustog – Tebe Boga hvalim, značajna dela naše istorije, duboko emotivna, melodična i svečana.