Bojkotom do promena – koliko će najnovija kriza oblikovati budućnost Pesme Evrovizije

U gotovo 70 godina dugoj istoriji, Pesma Evrovizije je od jednog malog festivala, uz mnogobrojne reforme i promene, došla do višednevnog muzičkog festivala zbog čijih rezultata neretko strepi čitava Evropa.

Upravo su rezultati i pravila bili najčešća tačka sporenja javnih servisa i emitera koji svake godine šalju pevače kao predstavnike svojih zemalja, a do reformi se najčešće dolazilo zahvaljujući pretnjama o povlačenju i bojkotom festivala.

Od prvog takmičenja, koje je održano u švajcarskom Luganu 1956. godine, tokom šezdesetih broj učesnika narastao je na 16 i tada je festival beležio popularnost, ali i kontinuitet među tadašnjim slušaocima, ali i sve većem broju gledalaca koji su nabavljali televizijske prijemnike.

Prva kriza – bojkot zbog nejasnih pravila o pobedniku

U Madridu je 1969. godine održana Pesma Evrovizije nakon pobede Španije u Londonu godinu dana ranije. Scenografija u Kraljevskom pozorištu koju je izradio Salvador Dali ostala je u senci do tada nezabeleženog rezultata – četiri zemlje na vrhu tabele imale su isti broj poena.

Tadašnji pravilnik nije predvideo šta se događa ukoliko dve ili više kompozicija ima isti broj poena, pa su Španija, Holandija, Velika Britanija i Francuska proglašene za pobednike festivala u Madridu.

O tome koliko čelnici nisu razmišljali da je takav ishod moguć najbolje govori anegdota zabeležena na jednoj probi uoči festivala.

Voditeljka takmičenja u Madridu Laura Valenzuela je za vreme probe pitala tadašnjeg izvršnog supervizora „Pesme Evrovizije“ Kliforda Brauna kako da se ponaša u slučaju da više pesama koje su na prvom mestu ima isti broj poena.

Braun joj je samouvereno odgovorio: „Ne brinite, to se neće dogoditi“.

Domaćin je sledeće godine bila Holandija, koja je odabrana bacanjem novčića, a odluku o bojkotu takmičenja u Amsterdamu donele su Švedska, Finska, Norveška i Portugalija, a na takmičenje se nije vratila ni Austrija koja nije poslala predstavnika ni u Madrid.

Kao razlog povlačenja naveli su nejasna pravila u vezi sa određivanjem pobednika, iako su organizatori već 1970. godine, uvidevši propust, uveli mogućnost ponovnog glasanja za zemlje koje imaju isti broj poena.

Sistem glasanja je izmenjen 1971. godine, a prepoznatljivi način glasanja sa čuvenih 12 poena uveden je 1975. godine kada je održana prva Pesma Evrovizije u Švedskoj.

Reforma finansiranja – ko treba da plati organizaciju festivala

Nakon toga, sve dok takmičenje nije bilo organizovano u Švedskoj 1975. godine, nije bilo povlačenja sa takmičenja i na gotovo svakom festivalu nastupali su predstavnici 18 zemalja.

Švedski javni servis je isprva bio neodlučan u vezi sa organizacijom festivala, pre svega zbog visokih troškova. Pokušali su da pregovaraju sa Evropskom radiodifuznom unijom i drugim emiterima da se uvede podela troškova, odnosno da učesnici plaćaju određenu kotizaciju za učešće.

Ipak, Šveđani nisu uspeli u tome i morali su sami da finansiraju takmičenje. Strah od potencijalnih troškova doveo je čak i do protesta na ulicama švedskih gradova, zbog čega su odlučili da ne učestvuju na sledećem izdanju takmičenja koje je održano u Hagu.

Međutim, švedska inicijativa i odluka o povlačenju doprineli su uvođenju novih pravila koje će obezbediti stabilno finansiranje takmienja, pa su emiteri koji učestvuju od 1977. godine bili u obavezi da plate registraciju i troškove učešća.

Pojedinačna povlačenja zbog nezadovoljstva pravilima

Narednih godina nije bilo masovnih povlačenja, već su se zemlje povlačile zbog loših rezultata ili nedostatka novca u budžetu. Primera radi, Jugoslavije nije bilo na Pesmi Evrovizije od 1977. do 1981. godine, a razlog tome bili su slabi rezultati na prethodnim izdanjima takmičenja.

Bilo je primetno i dugogodišnje odsustvo Italije. RAI je 1997. godine, bez ikakvog objašnjenja, doneo odluku da se povlači sa Pesme Evrovizije, a italijanskih predstavnika na evrovizijskoj sceni nije bilo sve do 2011, kada su postali deo "velike petorke".

I zbog postojanja "velike petorke", koju čine Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka i Španija i koje su zbog broja potencijalnih gledalaca najveći finansijeri takmičenja, mnoge zemlje su negodovale, a neke su se i povukle.

Najglasnija u kritikovanju "velike petorke" bila je Turska koje od 2013. nema na Pesmi Evrovizije. Kao razloge za povlačenje naveli su uvođenje žirija u proces glasanja i pravilo "velike petorke" koje tim zemljama omogućava direktan plasman u finale svake godine. Turska radio-televizija tada je navela da smatra da pravila nisu fer.

Početak nove ili kraj dosadašnje krize

Međutim, u novije vreme Evropska radiodifuzna unija nije se suočila sa toliko masovnim bojkotom. Slovenija, Irska, Holandija i Španija (koja je deo velike petorke) istrajale su u svojoj odluci o povlačenju koju su ranije donele.

Na jučerašnjem zasedanju generalne skupštine EBU-a, uprkos tome što je sedam emitera tražilo tajno glasanje o učešću Izraela na Pesmi Evrovizije, do toga nije došlo, ali su emiteri glasali o novim pravilima koja su objavljena sredinom novembra.

Samim tim, učešće Izraela nije bilo dovedeno u pitanje, pa su četiri zemlje donele odluku da se povuku sa takmičenja u Beču.

Istovremeno, Nemačka, koja je zapretila povlačenjem ako ne bude dozvoljeno Izraelu da se takmiči, pozdravila je odluku delegata, a ishodom su bili zadovoljni i domaćini iz Austrije.

Direktor austrijskog javnog servisa ORF-a Roland Vajsman rekao je da bi zbog bojkota mogao da bude smanjen budžet takmičenja, ali da "šou zbog toga neće patiti".

Iako u Bazelu prošle godine nije bilo napetosti kakve je bilo u Malmeu, kada je predstavnik Holandije i diskvalifikovan, mnogi su stekli utisak da se zbog strožih pravila izgubio duh takmičenja.

Interakcija među takmičarima svedena je na minimum, a ni mediji ni obožavaoci više nemaju pristup dešavanjima uoči takmičenja.

Različita su tumačenja o uzrocima koji su doveli do tih promena, ali je izvesno da su one, makar delimično, dovele do toga da u Beču nećemo gledati Irsku koja je na Pesmi Evrovizije pobedila sedam puta, Holandiju koja je trijumfovala pet puta, Španiju koja je jedan od vodećih finansijera takmičenja i Sloveniju koju, makar gledaoci sa prostora bivše Jugoslavije, uvek vole da vide među učesnicima.

Konačnog spiska učesnika takmičenja u Beču i dalje nema, pošto je rok za potvrđivanje učešća do sredine decembra, ali su iz Evropske radiodifuzne unije najavili da će svi takmičari biti poznati pre 25. decembra.