Kiki Lesendrić: Nova pesma „Pilota“ do kraja godine, koncert u Beogradu 27. marta

Kiki Lesendrić osnovao je grupu „Piloti“ 1980. godine. Pre tri godine, izdali su 12. studijski album Mali tragovi na nebu. Njihov debitantski album takođe je bio u izdanju PGP RTS-a.

Kako je izgledala ta saradnja i možemo li da kažemo da su 1980-te godine bile vrhunac popularnosti za Kikija Lesendrića?

Početak 80-tih je bio zaista zanimljiv za nas jer smo bili klinci. Čitava scena je bila mlada, blesava, vesela u celoj Jugoslaviji. Beorad je bio specifičan, imao je bend u svakoj ulici, ali smo se dosta družili sa Zagrepčanima, sa njihovom scenom, sa Sarajlijama, sa Rijekom, Ljubljanom. Bilo je super, puno mladih ljudi i dobre energije. Nažalost, to je kratko trajalo, možda dve ili tri godine, ali ostao je neizbrisiv trag.

U tom periodu i drugi izvođači su snimali Vaše pesme – Viktorija (Barakuda i Arija), Dejan Cukić (Dolazi tiho), Marina Perezić (Kolačići). Možemo li da kažemo da je to zaista bilo neko zlatno doba muzike ili mislite da možemo da očekujemo i u budućnosti nešto slično?

Svaka generacija ima svoje zlatno doba. Nama je to bilo, ja mislim, sigurno jedno od najlepših perioda što se tiče i muzike, umetnosti, filmova, svega. Imao sam sreće na kraju tih 80-tih. Imao sam ploču za pločom, imao sam puno saradnji sa vrlo zanimljivim ljudima. Ali, posle neke pauze od desetak godina, opet sam se vratio, tako da i 2000-te su mi bile isto tako dobre kao i 80-te.

Mi vidimo da su četiri decenije za Vas dobre, publika zaista voli Vaše pesme i albume. Možete li u budućnosti da nam najavite nešto što će obradovati Vašu publiku?

Upravo remiksujem stare albume, pa ih ponovo vraćamo u neki novi sjaj, zvučno. A, s druge strane, snimićemo singl sigurno do Nove godine u Atini, verovatno, na Santoriniju u jednom divnom studiju. Malo da pobegnem od svog okruženja. Sad su singlovi okej. Album zahteva puno vremena i nekako baš oduzme vreme. Ali, imam ideje, to je ono što je najvažnije. Imamo puno i koncerata, pa onda to ide jedno nekako s drugim.

Pomenuli ste okruženje. Ono što znamo jeste da volite Banovo brdo i Vaš studio na Adi Ciganliji, gde nastaju Vaše pesme. Koliko Vam je važno gde ih stvarate i na koji način, i šta Vam je inspiracija?

Svakako da je okruženje jako bitno. Na kraju krajeva, u stara vremena, studiji su se pravili tako da muzičarima bude sve super. Atmosfera koja tu vlada je u stvari presudna da muzika nastaje. Sreća moja, kad sam bio klinac, naravno nisam imao svoj studio, išli smo, ali smo imali dobre prijatelje, od Enca Lesića pa nadalje, gde smo snimali, gde smo uživali. Tako da je i moj studijo dosta inspirativan, bar za mene. Liči na jedan stan, umetnički stan. Super je celo okruženje, volim Adu, volim jezero, imam puno životinja tamo, puno prijatelja sa kojima se svakodnevno družim i naravno da nastaje muzika.

Dakle, obećavate nam da će sve biti kao što je bilo i do sada i da publika može da bude mirna.

Svakako. Imamo, 27. marta koncert u MTS Dvorani. Do tada puno koncerata po regionu. U svakom slučaju, ne stajemo još uvek.