Beč: Letnji festival austrijsko-srpske pijanistkinje Anike Vavić

Festival Anike Vavić uvek ima jednu veliku opštu temu koja ga vodi - čežnja za slobodom, nada, osećaj domovine, balade o ljudskim odnosima. Ove godine je refren dvostruk - s jedne strane vera u čoveka, s druge, ako to ne uspe, utočište u svetu iza ogledala Luisa Kerola.

„U stvari je tema vreme, vreme koje protiče...Mislim da je to u stvari jedan opti opis i ove sezone s obzirom na to da su tu kolege koje svake godine nastupaju tu, kod mene. Koji ne odustaju tu u ovom dvoristu, da li ce pasti kiša ili ne“, rekla je Anika Vavić, pijanistkinja.

„Kolege“ koje se spominju su Anikini prijatelji, glumci iz Burgteatra, muzičari filharmonijskih i kamernih orkestara, plesači Baleta Državne opere. Klasična klavirska muzika ispresecana je probranim književnim tekstovima, plesom i glumom. Na kraju leta, biće to ljubavna priča Šopena i Žorž Sanda. Sad na početku leta izvodi se „Alisa u zemlji čuda“ uz Prokofjeva. Kako se sklapa program?

„Na primer ako je Šiler, onda je tu Betoven, onda je tu odmah izvesna romantika, subjekt je u prvom planu. Kod Alise u zemlji čuda sam opet želela da bude Prkofjev, s tim da sam u ovoj kombinaciji uzela njegove vrlo kompleksne komade, ratne sonate koje je napisao između 39. i 41. godine. To je i opis našeg vremena“, navela je Anika.

„Prostor je veliki izazov. Morali smo da budemo jako kreativni, razmišljali kako da postavimo plesne tačke na ovoj maloj prirodnoj bini. Za koreografe je to vrlo inventivni momenat, razumljivo je ispričati priču o Alisi, od početka do kraja“, rekao je Laslo Benedek, Balet državne Opere.

„Da fantazija dobije priliku da se izrazi, da sve ono lepo što čovek sebi predstavi ili pomisli može da se dogodi - to danas znači „Alisa u zemlji čuda“. Da sloboda postoji, i prelazi granice, da snaga fantazije menja stvari“, rekla je Kris Pihler, glumica:

„Ovog leta je ponovo moj veliki projekat na karintische festivalu u Korukoj „Misterijum Skrjabina“ sa modernim plesom i rekonstrukcijom originalnih komada sa Isidorom Dankan uz muziku Skrabina, znači isto njegov misterijum; njegova ideja je bila da se čovečanstvo time podigne na všii nivo.

To je na leto, a od jeseni naravno normalni koncerti s okestrima i gostovanja, i ponovo Dama s kamelijama Džona Nojmajera u Bečkoj operi sa filharmoničarima i muzikom Šopena“, rekla je Anika Vavić, pijanistkinja.