Trkulja i „Balkanopolis“ – kada Leteći zmaj na kineskom peva „Bela ćao“

Posle, sad već istorijskog nastupa na novogodišnjem programu u Kini, gde je Slobodan Trkulja izveo pesmu „Tamo daleko”, u pratnji svetskog pijaniste Lang Langa, čiji snimak je pregledan neverovatnih 16 milijardi puta, njihovi mnogobrojni kineski fanovi imali su priliku da Trkulju i „Balkanopolis“ pogledaju ovog puta uživo.

Trkulja je, gostujući u Beogradskoj hronici rekao da mu je boravak u Kini, u neku ruku, postao uobičajena stvar.

„Dosta godina nismo mogli da idemo zbog kovida. Period pre toga, neke tri, četiri godine smo intenzivno odlazili, imali nastupe, svirali na festivalima, držali koncerte. I onda se desio taj prekid, ta neka pauza. Ali evo, od aprila meseca ove godine je to ponovo krenulo”, rekao je muzičar.

Trkulja i „Balkanopolis“ su u aprilu bili u Sijenu u Pekingu, i ponovo kroz oktobarsku i novembarsku turneju kada su održali pet koncerata, između ostalih, i u Daming palati koja je istorijski spomenik.

U Kini je ograničen broj ljudi koji može da bude na otvorenom na jednom mestu. To zavisi od procene situacije, i od toga – kako se ljudi ponašaju i kako reaguju na događaju.

„Recimo, u Pekingu kada smo bili u oktobru, neposredno pre nego što ćemo izaći na binu, policija je zaustavila festival. Morali su određeni ljudi da izađu dok se to malo ne isprazni, jer postoji kontrola koncentracije ljudi na određenom prostoru. I to je malo specifično. Kad odeš u Kinu, odeš u Peking koji ima 30 miliona stanovnika, onda imaš 3.000 ljudi u publici, ali moraju da ih razrede”, objasnio je Trkulja.

Dodaje da su on i „Balkanopolis“, uprkos svim situacijama uvek spremni.

„Kod nas nema pada koncentracije, mi smo prosto, tako smo uigrani i `Balkanopolis` je, da kažem, jedna vrlo podmazana mašina. Mislim, mi smo grupa od osmoro ljudi, šest muzičara i dva inženjera zvuka. Svirali smo, ne mogu više ni da se setim koliko koncerata u Kini, ali u potpuno različitim uslovima, neki na otvorenom, neki u zatvorenom, neki u pozorišnim dvoranama, neki u koncertnim većim dvoranama”, kaže muzičar.

Od brojnih kompozicija, izveli su i numeru Bela ćao na kineskom jeziku.

„Znam kineski onako vrlo, vrlo bazično, ali ja sam karlovački gimnazijalac, i jezici su meni uvek bila nekako pasija i strast i dosta jezika govorim. Kineski se mnogo lakše peva nego što se govori”, dodao je.

Trkulju u Kini zovu „Leteći zmaj“, što je znak najvećeg uvažavanja, pošto je reč o drevnom simbolu.

„To ime sam dobio prve godine kada smo otišli u Kinu, u 2010. u Šangaju. Čak sam čuo da je Džeki Čen isto neki zmaj, ne mogu se tačno setiti koji, ali u imenu je zmaj pa sad nekako i to moram da proverim još. Leteći zmaj meni je to malo bilo, znaš kao svi zmajevi lete, nema zmaja koji ne leti. Ali ne radi se o tome. Oni imaju određenu simboliku vezanu za tu njihovu mitsku životinju, u stvari životinju koja predstavlja Kinu, ona jeste simbol Kine. I kada ti daju tu vrstu, da kažem imena, možda čak i neke titule, to onako odrazi jako veliko poštovanje i ljubavi prema nekome ko to ime nosi”, iskren je Slobodan Trkulja.