Život Lenarda Koena ispričan kroz pesmu „Aleluja“

Počinje kao dobar vic: Sredinom osamdesetih sedeli Lenard Koen i Bob Dilan u kafani u Parizu. Tokom razgovora, Dilan pita Koena koliko mu je bilo potrebno da napiše pesmu Aleluja. Koen kaže oko sedam godina, a tebi? Dilan odgovori, u treptaju oka, 15 minuta.

Stručnjaci smatraju da nijedan nije bio iskren – Dilan se predstavljao kao genije, a Koenu je bila potrebna gotovo decenija i 180 različitih stihova, kao i 250 verzija svakog stiha da dovrši pesmu. Čak i kada je snimljena, nije bila gotova. Moglo bi se reći da ostaje u formi radne verzije i danas.

Bez obzira na sve, ova pesma ostaje jedinstvena, a reditelji Den Geler i Dejna Goldfajn ne dopuštaju da ode tiho u tu dobru noć. Zasnovan na knjizi Alena Lajta, film prati poreklo pesme i ulogu koju su Bob Dilan, Džon Kejl i Džef Bakli igrali u njenoj istoriji.

Tu su sve sekularne intervencije – od onih koje je Koen napravio, do onih koje su tvorci Šreka odlučili da su odgovarajući za dečji animirani film. Ima u filmu i sasvim dovoljno detalja za sve „Koenologiste“.

Kroz film se provlači i Koenov privatan život i način na koji je uspon, pad i novi život pesme uticao na njega. Može se učiniti da je previše praviti film o pesmi, ali ovo je prosto takva pesma – epska, čarobna, transu nalik, himna omotana pop plaštom.

Nije ovo nekakav spektakularan film koji će nam otkriti nove detalje Koenovog života, ali on na to ni ne pretenduje. Svakako, priča o pesmi Aleluja služi kao metafora njegovog života.

Ono što je najveća vrednost filma je da nam čini lakim da zamislimo budućnost u kojoj će neki roboti pevati ovu pesmu neke daleke 2156. godine, bez obzira na to šta će ostati od ove naše planete.