Dositej Obradović – prosvetitelj čije ideje i danas žive

Utemeljivač je moderne prosvete u Srbiji, ali i jedan od naših najvećih Evropejaca tog doba i svetskih putnika. Bio je pedagog, prevodilac i preteča moderne srpske diplomatije. Dugačak je spisak zasluga Dositeja Obradovića.

"Ono što je on nama ostavio u nasledstvo jeste jedna velika potreba za novim saznanjima, za istraživanjima, za potrebom da se obrazujemo", rekao je Miodrag Tomić, viši kustos i muzejski savetnik u Muzeju Vuka i Dositeja.

„Smatra se da niko nije napisao toliko knjiga koliko on, a sve su one neki mali udžbenici, poučnici. Tako je to sve bilo u službi prosvete i znanja i onoga što je i sada i što je večno i što se ne završava u jednu veku“, istakao je Matija Bećković, akademik, član Saveta Zadužbine „Dositej Obradović“.

Posle dva veka o ovom nesuđenom jorgandžiji i monahu pišu se knjige, izvode edukativne predstave, brane doktorati. I svuda ostaje zabeleženo da je prvi ministar prosvete svesrdno podržao ustaničku odluku o opismenjavanju Srba i podizanju škola.

Da ta odluka ne ostane mrtvo slovo na papiru potrudio se Dositej Obradović, koji 1808. godine otvara Veliku školu, a ona baš na ovom mestu radi od 1809. godine. Velika škola ubrzo je postala mala za svu decu koja su želela da se opismene.

„U osnovi njegove misli jesu te tri poruke koje je on, u stvari, uputio učenicima prilikom osnivanja Velike škole, a to su bogoljublje, čovekoljublje i pravdoljublje. Mislim da je na današnjim generacijama zadatak da se oduže Dositeju na taj način što će reafirmisati i na neki način staviti u prvi plan njegove ideje“, rekao je Goran Perčević, predsednik Saveta Zadužbine „Dositej Obradović“.

Dositejeve ideje o jednakosti žena, religijskoj toleranciji i o potrebi za neprestanim učenjem čine da, kako je pisao Skerlić, "bude jedan od najstarijih pisaca koji još nije zastareo".