U bečkom Kunsthausu otvorena izložba posvećena zrnu i semenu

Kako od setvenog semena, korena i sadnica napraviti koncept i onda mu dati materijalnost i estetiku, ali da se ne izgubi ni jedno zrno? Izložba dobro balansira u aktu reprezentacije malog objekta velike moći. Kunsthaus, u turističkom žargonu poznatiji kao Hundertwasser, Muzej sto voda, pokazuje nastanak kultura. Ubijanje mamuta nije stvorilo civilizaciju, uzgajanje biljaka jeste.

"Seme, zrnevlje, stoji na početku svega. Iz njih se radja život, ona nas hrane i oblače, čuvaju genetičke informacije i osiguravaju budućnost. Odatle proizilazi čitav niz narativa iz kojih je jasno da kriza klime nije izolovana stvar, već nerazdvojivo upletena u glavna socijalna, politička i društvena pitanja našeg vremena", rekla je Sofi Haslinger, kustoskinja.

"Seme ne poseduje samo biološku vrednost. Ono je nosilac smisla, prostor u kome čitave kulture razmenjuju znanje i veru u opstanak. Postavlja pitanje – hoće li čovečanstvo imati dovoljno hrane, kako će se u tom koneksu prelamati odnosi moći", rekla je Gerlinde Ridl, direktorka Kunsthausa. 

Koristeći inventar jeftinih restorana, Italijanka Marzia Migliora se igra sa paradoksima obilja. U grupi nazvanoj „Totemi Flore“ Venecuelanka Lucia Pizzani sučeljava muški i ženski princip kao osnovu svega što postoji. U instalaciji Čileanke Cecilie Vicuñe (Cecilie Vicuñe) peva se „Pesma semenu“, koja se iz prekolumbijanskih kultura sačuvala u narodnoj tradiciji. Vrhunac je visoko među zvezdama."

"Iza mene je Mesečevo drvo, rad savremenog nemačkog umetnika Kosmasa Majera. Na Apolo misiju sedamdesetih godina su astronauti poneli biljno seme. Apolo je 34 puta obleteo mesec, sa njim ljudi i zrnevlje. Bio je to test. Ako se ljudi ikad presele na druge planete, biljke moraju s njima da ih hrane. Mesečevo seme je posle zasađeno po Sjedinjenim Državama. Ova sadnica je potomak, svemirska beba mesečevog drveta", rekla je Sofi Haslinger, kustoskinja.

Eko-fundamentalizam je već neko vreme prisutan u teoriji Zemlje i klime, posebno od godina kovida. Iza njega međutim ne stoji paranoja, već činjenica da hrana i voda realno postaju planetarno ugrožena dobra. Dobro je dok takvu poruku prenosi umetnost – jer sledeći korak bi bio eko-terorizam.