„Tesla: Srbin sam" pred čitaocima u Šapcu

Knjiga Tesla: Srbin sam intelektualna je biografija na tri stotine strana sa retkom zbirkom vrednih fotografija iz života Nikole Tesle i pričom o svim uticajima na njegovo odrastanje i život. Povod za nastanak dela je predavanje nemačkog profesora Hermana Eberta u Minhenu, koji je predstavio Teslu kao Mađara. Na to su reagovala dva srpska studenta, odlučna da zaštite istinu.

Miloš Ković, istoričar, kaže da ako postoji neka srpska istorijska ličnost koja pripada svetu, onda je to Nikola Tesla.

„Međutim, svedoci smo da se, nažalost, Tesla prisvaja u nekim susednim kulturama, zbog toga smo prisiljeni da objašnjavamo ko je zaista bio Nikola Tesla. Dakle, autor ove knjige je takve podatke sabrao na jednom mestu, tako da svako ko želi da razmisli o tome ko je bio Nikola Tesla, odakle dolazi, ko su mu roditelji, kakvo mu je porodično poreklo, u kakvom socijalnom miljeu je stasavao, treba da uzme ovu knjigu“, rekao je Ković.

Prema rečima autora, u knjizi su objedinjene činjenice o svemu što čini Teslino srpstvo i njegovu pripadnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa podacima koji su bili rasuti po arhivima, prepiskama, novinama, u raznim knjigama.

Branislav Stanković, autor knjige, kaže da se u nekom trenutku dvoumio da li da stavi to „Srbin sam“, jer, prosto, postoji jedan broj ljudi za koje je upravo ova knjiga dobrodošla, koji imaju nekakvu odbojnost prema tom nacionalnom.

„Ali sam se ipak na kraju odlučio, jer to ipak najbolje oslikava smisao i ideju knjige i ono što je važno jeste da ovu knjigu neće napisati ni Amerikanac, ni Englez, ni Francuz, niko! Ovo je bio naš zadatak da i na neki način moj dug prema Nikoli Tesli i prema našem narodu, da bih imao sa čim da izađem pred Miloša“, kaže Stanković.

Važna tema knjige, u prvi mah skrivena, jeste uništenje civilizacije oko Nikole Tesle, spaljena sela i crkve i genocid nad Srbima, o čemu se autor uverio putujući kroz Liku i Dalmaciju. Tesla, kako navodi, nije bio liturgičan, ali jeste duboko religiozan, ponikao od loze u kojoj je bilo 36 sveštenika i monaha.

Autor knjige navodi da je Tesla sam za sebe rekao da je Srbin, Jugosloven i Amerikanac.

„Ali da je dočekao kraj Drugog svetskog rata i saznao šta se njegovom narodu dogodilo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, veliki je znak pitanja šta bi ostalo od njegovog jugoslovenstva“, ističe Stanković.

U knjizi su i detalji o sukobu Tesle i Pupina koji nije bio epskih razmera, kako je javnosti predstavljen. Pouka ovog dela je i priznanje profesora Eberta da „narod koji poštuje svoje velikane i sam je za poštovanje“.