U Jevrejskom muzeju u Beču postavka izložbe „Crno i belo"

U Beču u Jevrejskom muzeju, postavljena je provokativna, politički aktuelna izložba koja propituje snagu stereotipa o „ispravnoj boji kože" kao uslovu za vladavinu.

Izložbu potpisuje pet kustosa, ako se uračuna i dizajn. Tema je duplo kodirana. Najpre se koristi boja kože Jevreja kao globalno rasprostranjene religiozne denominacije – bela, crna, žuta, crvena, bela kafa, krem, vanila, ovas. To bi bila denotacija, ili realnost. Na to se nadovezuje stariji konotativni aspekt, koji je upravo oživljen u politikama Evrope i Amerika. Reč je o društvenom konstruktu, dominantnom u akademskom miljeu, da su opresori uvek belci. Ako nisu, treba ih učiniti belim.

„Ideja je nastala iz dugogodišnjeg javnog diskursa, po kome su svi Jevreji belci, što ih automatski čini privilegovanim. Na to se od oktobra 2003. raširilo uverenje da je Izrael bela evropska kolonijalna država. Želja nam je bila da spojimo te dve tvrdokorne predstave i pokažemo kakav su tretman dobijale kroz istoriju, a kakav danas. Polazno pitanje je bilo – koja se boja pripisuje vladaocima? Već vekovima ljudi žive u rasno strukturisanom poretku“, rekao je Tom Junker, kustos.

Američki umetnik Džejson Bard je „Supermen“; iz doba Romantizma dolaze alegorije o Orijentu i Okcidentu; plakat Amerikanke Hane Provisor je ironičan vodič kroz jevrejske fizionomije. Instalacije Sirijke Lenore Kohen povezuju rimsko proterivanje Jevreja iz Judeje pre 19 vekova sa društvenim konstruktom rase i Šekspirovom metaforom o ruži. Kako zaista izgledaju Jevreji?

„To je pitanje na koje mi ovde pokušavamo da nađemo odgovor! Kako Jevreji definišu sami sebe, i kako ih vide drugi. Jednostavan odgovor ne postoji, jer Jevreji po izgledu nadilaze sve šematike rase i fizisa“, rekla je Vanesa Španbauer, kustoskinja.

„Antisemitizam nije nestao posle 1945, kako se pogrešno pretpostavlja. Danas dolazi i s desna i sleva. Kod desnice vladaju veliki narativi o razmeni stanovništva, o ljudima tamne kože, među njima i Jevrejima. Kod levice je drugo. Njen postkolonijalni diskurs je fokusiran na Izrael, koji se tumači kao bela, kolonizatorska i osvajačka država. Antisemitizam nije probuđen, on nikad nije nestao“, rekao je Tom Junker, kustos.

Jedna nacija je proglašena belom da bi moglo da se kaže kako uništava drugu koja nije bela. Da, kod belih ima i crnih, a kod onih koji nisu beli ima čisto belih, ali crnih nikako...Samo podiže haos. Kako su uopšte savremena evropska društva došla do toga da prilike na Bliskom istoku doživljavaju kroz loše kamuflirane biološke kategorije? Ovo je izložba o tome.