Prvi put Ćopićeva „Ježeva kućica“ na španskom jeziku

Uprkos tome što ima bogatu kulturnu i izdavačku delatnost, Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“ iz Valjeva, prvi put samostalno izlaže na Sajmu knjiga u Beogradu. Pred sajamskom publikom je 20 naslova, a među njima i prvi prevod na španski jezik Ćopićeve „Ježeve kućice“ povodom 75 godina od njenog objavljivanja i 110 godina od piščevog rođenja.

Da jedna od najlepših i najomiljenijih knjiga za decu bude dostupna i čitaocima i slušaocima na španskom jeziku, zaslužne su profesorke Lora Petronić Petrović i Alisija Lopes. Prilikom prepevavanja originala Ježeve kućice na španski odlučile su se za slobodan stih i leksičku jednostavnost, nastojeći da koliko god je to moguće sačuvaju Ćopićevu rimu, pevanje i humor.

Tako i špansko ime glavnog junaka Ježurke podseća na čoveka iz naroda – Eru. Za nove, raskošne i jedinstvene ilustracije dvojezičnog izdanja poeme o ježiću i njegovoj privrženosti domu, zaslužna je Marija Jevtić.

„Prepev na španski jezik je jedinstven. Kada je u pitanju tekst na srpskom jeziku, naša lektorka Slađana Liknić imala je jedan zaista poseban posao a to je da u odnosu na prvo izdanje i sva sledeća prilagodi Ježevu kućicu savremenom pravopisu i u tom smislu knjiga je takođe nova, sveža i donosi poseban dar na čitanje“, kaže Violeta Milošević, glavni i odgovorni urednik izdavaštva Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“.

Biblioteka na Sajmu predstavlja i foto-monografiju i autobiografiju Novinar koji je ostao čovek Radovana Lazarevića, novinara i dugogodišnjeg rukovodioca Dopisništva RTS-a iz valjevskog kraja. Tom knjigom – svedočanstvom o profesionalnom iskustvu, istoriji jednog vremena i kraja započinje novu ediciju „Valjevci“.

„Mi smo na neki način posebni kada smatramo da određeni ljudi koji su obeležili vreme i profesiju zaslužuju da ih pitamo i da ih zamolimo da sve ono što je bogato sabrano i sakupljeno tokom decenija njihovog profesionalnog angažovanja objavimo pod jednim posebnim naslovom i u jednoj posebnoj ediciji. A činjenica je da jedan novinarski život zaslužuje pažnju“, objašnjava Violeta Milošević.

Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“ ove godine objavila je i antologiju zavičajnog pesništva sa obimnom studijom o autorima i njihovoj poetici. Pozlata poezije – valjevska poezija i pesnici u 19, 20. i 21. veku, bibliotekara Ostoje Prodanovića izuzetan je doprinos srpskoj književnoj istoriji i kritici.