„Gluma je dominantna. Ja sam samo njen podanik i paž", Dobričin prsten uručen Bogdanu Dikliću

Nagrada se dodeljuje istaknutim glumcima za celokupno glumačko ostvarenje, za životno delo. Ovoga puta – umetniku koji je autentičnim scenskim iskorakom, tokom duge i plodne karijere ostavio snažan pečat u umetnosti. Bogdan Diklić je 37. laureat ovog najvišeg glumačkog priznanja u zemlji.

U konkurenciji za Nagradu bilo je 10 renomiranih glumica i glumaca: osim dobitnika, nominovani su i Ljiljana Blagojević, Emina Elor, Dragan Mićanović, Danijela Nela Mihailović, Tihomir Stanić, Ljiljana Stjepanović, Saša Torlaković, Svetozar Cvetković i Zoran Cvijanović.

Tročlani Žiri radio je u sastavu: Mirjana Karanović, predsednica Žirija, Anita Mančić i Boris Isaković i doneo jednoglasnu odluku, a podršku dodeli Nagrade za 2024. godinu dalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

„Jako lepa svečanost posvećena njenom veličanstvu glumi, nikako pojedincu. Gluma je dominantna. Ja sam samo njen podanik i paž", poručio je Diklić primajući nagradu, pozdravljen ovacijama ispunjenog JDP-a.

Prethodni laureat „Dobričinog prstena", Anita Mančić je uručila nagradu i pročitala obrazloženje žirija u kome se kaže, između ostalog, da je Diklić glumac čija je igra oblikovala i obogatila pozorište i film tokom proteklih decenija.

Žiri je ocenio da je Diklićevo prisustvo na sceni i pred kamerom uvek bilo potpuno, i da je „gradio likove iznutra sa snagom istine koja se ne da imitirati".

Mančićeva je lično ocenila, između ostalog, da „njegova igra nikad nije bila demonstracija umeća, nego dokaz postojanja", kao i da je Diklić „glumac čudne smirenosti, bez potrebe da se dokazuje, bez buke".

Predsednik UDUS-a Pavle Pekić je istakao da se ovim priznanjem Diklić „pridružuje plejadi najvećih glumaca ove zemlje".

Prisutni su mogli videti odlomke i fotografije brojnih Diklićevih uloga u predstavama, serijama i filmovima, poput Profesionalca, Maratonci trče počasni krug, Grlom u jagode, Karaula i Nacionalna klasa.

Među obraćanjima brojnih kolega i saradnika laureata, glumac Branislav Trifunović je ocenio da Diklić nikad nije napravio lošu ulogu, i da „za njega gluma nije zanimanje već život".

Trifunović se zahvalio Dikliću, između ostalog, što je od njega naučio puno o životu, što je „izbio njegovu nadobudnost i što ga je pustio u svoj svet”.

Diklić se prisetio kako je „imao havariju" 2009. godine kada se bio srušio iza kulise tokom predstave, i kako ga je potom Trifunović posetio u bolnici donevši mu „Sterijinu nagradu".

„Mene reanimirali, nisam ni završio predstavu. Otvaram valjak, piše: 'Sterijina nagrada za izuzetno zalaganje iza scene'", prisetio se Diklić, izazvavši smeh prisutnih.

U video-poruci, Nikola Đuričko je istakao da je sa Diklićem puno radio na televiziji, filmu i u pozorištu, podsetivši na predstave Smešna strana muzike, nakon koje je zaslužio ožiljak na nosu od Diklićeve činele, Beogradska trilogija i Oksimoron.

Glumica Vesna Trivalić je rekla da je „Dik tragač, maštar koji ide u velike dubine i tajna mesta lika, koje sam stvara".

Trivalićeva je dodala da je Diklić pouzdan, iskren, inspirativan, skroman, nežan, vredan, šarmantan i da „razgori prostor i ljude u njemu, a najviše partnere".

Glumica Jelisaveta Seka Sablić je ocenila da „veliki glumac dobija najveću nagradu za glumu".

„Velika sam obožavateljka glume i Diklića. Kao glumica sam uvek želela da budem sa njim u nekom projektu, ali na isti način sam bila publika Diklića sa radošću", rekla je Sablićeva.

Prema njenim rečima, Diklić je „sa svojim ogromnim glumačkim talentom osvetljavao svoje likove, nepredvidljivo i originalno, i činio ih je uverljivim".

Na dan stogodišnjice rođenja velikana srpskog glumišta Dobrice Milutinovića 1980, nagradu „Prsten Dobrice Milutinovića“ ustanovili su Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Udruženje dramskih umetnika Srbije. Nagrada se sastoji od zlatnog prstena, diplome i monografije o dobitniku.

Glumom amaterski počeo da se bavi još u rodnom Bjelovaru

U rodnom Bjelovaru, gde je završio osnovnu i srednju školu, Diklić je amaterski počeo da se bavi glumom, a 1972. godine upisuje glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Ognjenke Milićević.

Posle zapažene uloge u filmu Nacionalna klasa (1979) njegova glumačka karijera kreće uzlaznom putanjom, koju su obeležile i uloge u filmovima Majstori, majstori (1980), Variola vera (1982), Maratonci trče počasni krug (1982), Čudo neviđeno (1984), Oktoberfest (1987), Sabirni centar (1989), Tri karte za Holivud (1993), Lajanje na zvezde (1998), Bure baruta (1999), Mali svet (2003), Mamaroš (2013), i Južni vetar (2018).

Na televiziji je glumio u serijama Grlom u jagode (1976), Sijamci (1981), Kamiondžije 2 (1983), Brisani prostor (1985), Balkan ekspres (1989), Otvorena vrata (1995 i 2013), Čizmaši (2015) i Koreni (2018).

Osim na filmu, Bogdan Diklić ostvario je i veliki broj zapaženih pozorišnih uloga.

Za svoj rad kojim je značajno doprineo srpskoj kinematografiji, ovenčan je mnogobrojnim nagradama i priznanjima među kojima su nagrade „Pavle Vuisić“ (2009) za životno delo, Zlatna arena u Puli, i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke (2018).