Marina Abramović u Albertini: Pola veka performansa i radikalne umetnosti

U bečkoj Albertini je otvorena retrospektivna izložba Marine Abramović. Radovi pokrivaju pola veka jedne snažne umetničke karijere, od performansa do novijih multimedijalnih formi.

Marina Abramović je dugo prisutna u Austriji, još kad je u Insbruku sedamdesetih izvodila performans "Lips of Thomas", i skoro iskrvarila na bloku leda. Svejedno je ovo njena prva velika izložba u Beču.

Nije nova, već je pokazana u Londonu, Amsterdamu i Cirihu, ali svuda proizvodi fascinaciju jedinstvenog spektakla. Dizajn je razvijen iz dva prelomna momenta – 1997. u Veneciji kad je Marina nagrađena Zlatnim lavom, i 2010. u njujorškoj Momi kad je postala globalno ime.

„Naglasak je na performansu. Postavka je podeljena u pet stanica koje su sveobuhvatne, ali ne hronološke, već međusobno sučeljene. Kreće se sa performansom 'The Artist is Present' iz Mome, odatle se ide na umetnost tela, kao 'Ritam Zero' u Napulju 1974, do kasnijih faza u kojima se fizička komponenta povlači, a uloga inicijatora i katalizatora dobija primat“, navodi kustoskinja Betina Buse.

„Marina Abramović je danas neosporna zvezda. S punim pravom najslavnija i najuticajnija performans-umetnica na svetu. Nije izmislila performans, ali mu je dala sistematiku i čitljivost. U neiscrpnoj kreativnosti se otiskuje u nepoznato – od rane faze kad je pristajala na gubitak kontrole nad vlastitim telom, ili posle kada druge lišava kontrole dok ih vodi u nelagodu liminalnih prostora“, naglašava Ralf Glajz, dorektor Albertine.

U Beč Marina dolazi kasnije, sada je u Mančesteru gde paralelno pokazuje erotsku tradiciju srpskog sela, ili kako kaže u intervjuu Independentu „pravu erotiku“.

U maju se u Galeriji Akademije u Veneciji otvara izložba „Transformacija energije“, sa performansom oko Ticijanove Pijete. Čime osvaja umetnost koja oscilira između ranjenog tela i ranjene publike?

„Mislim da je to radikalnost, u tome je konsekventna u svakoj fazi. Druga karakteristika je njena otvorenost prema popularnim medijima, sposobnost brze reakcije na spoljne promene. U poslednjim godinama se dosta bavila operom, pozorištem i filmom. Sada se sa izložbom o balkanskoj erotici uputila u teatralno“, napominje Betina Buse.

Fokus Marine Abramović je uvek na publici. Recepcija umetničkog dela je inače klasičan kantijanski princip. Ali on ovde nije ispunjen unutrašnjim mirom posmatrača plemenitih namera. Naprotiv, on podseća na izvornu brutalnost ljudske vrste, kamuflirane slojevima civilizacije.