Muškatla, fikus i begonije – cveće kao svedok evropske kolonijalne prošlosti

Izložba „Kolonijalizam na prozorskoj dasci“ u bečkom Svetskom muzeju bavi se takozvanim egzotičnim biljkama, danas odomaćenim u Evropi. Fokus je na pitanju – može li se deliti ono što pripada svima?

Svetski muzej je novo ime za bečki Etnološki muzej. U trendu postkolonijalne i antikolonijalne umetnosti su i pojmovi etnografski, etnološki postali sumnjivi. Praktično sve kulturne institucije belog čoveka danas pretresaju zbirke tražeći istorijske grehove.

Šta su osvajači sveta donosili kući? Između ostalog fikus bendžamin, zmajevo drvo, paukove ljiljane, difenbahiu, begoniju. Zašto se proizvodi kontekst da je sve lepo ukradeno?

„Nije sve ukradeno, naravno. Ali kontekst nepravde je utkan u mnoge zbirke. Zato je dobro da se biljke izlože sa drugim objektima, jer su često stizali na istom brodu. Ovo je sobna jelka, koju je Džejms Kuk doneo sa ostrva Norfolk u Pacifiku. Ona je skoro dva veka veliki hit u dnevnim sobama Evropljana. A ovo što izgleda kao tamnica za biljke je zatvoreni bio-eko-sistem za duge transporte. Slatka voda je bila samo za posadu, biljke nisu dobijale ništa“, navodi Betina Korn, direktorka Svetskog muzeja.

Kod medicinskih biljaka, kao muškatle, još je komplikovanije. Već trideset godina se Konvencija Ujedinjenih nacija za bio-diverzitet brine da zemlje porekla dobiju svoj deo, čak zaustave patente evropskih farma-kompanija. Da li ste sigurni da poznajete svoju muškatlu? Došla je s krajnjeg juga, takozvane Kapflore, najmanje od pet svetskih biljnih zona.

Ko je doneo u Evropu?

„Na to ne postoji pouzdan odgovor. Kod sobne jele je lako, jer u porodici Araukaria postoji samo 20 vrsta, dok ih kod Pelargonia ima 290 endemskih, plus hibridne. Pouzdano je da od 18. veka i Evropljani znaju za lekovita svojstva muškatle. Hteli smo da pokažemo kako ove biljke nisu nikakvo otkriće evropskih putnika. One imaju prastara imena, dolaze iz kultura gde su hiljadama godina bile mažene, pažene i korišćene“, naglašava Betina Korn.

Teško je nekoga ko danas gaji muškatle na prozorskoj dasci, recimo u Srbiji, optužiti da je sudelovao u aparthejdu u Južnoj Africi. Život ide dalje, ali, kaže ova izložba, važno je da se zna domovina biljaka. Skoro bi se reklo da je na delu posebna migraciona politika. Ili rastezanje pojma nacije da obuhvati cvetne i biljne vrste.