Šezdeset godina od smrti Pavla Beljanskog – izložba o životu posvećenom umetnosti

Pavle Beljanski bio je zaljubljenik u umetnost, a njegovu sposobnost da prepozna vrhunske umetničke vrednosti u delima srpskih i jugoslovenskih likovnih stvaralaca 20. veka pokazuje antologijska zbirka koju je 1957. godine poklonio srpskom narodu u Novom Sadu.

U muzejskoj ustanovi koja nosi njegovo ime, u Spomen zbirci Pavle Beljanskog, povodom 60 godina od smrti velikog darodavca, do 14. septembra otvorena je izložba Slike su moj život, kustoskinja Milane Kvas i Angeline Rodić.

„Na koji način je Pavle Beljanski video svoju kolekciju, kako je videla publika, kako njegovi umetnici prijatelji, to smo dočarale preko različitih eksponata. To su ugovori o poklonu koji je Beljanski odlično definisao na koji način će pokloniti svoju zbirku i kako će ona funkcionisati u budućnosti, što je učinilo njegov legat jednim od najuspešnijih legata, ne samo u našoj zemlji, nego i u regionu“, ističe kustoskinja Milana Kvas.

Postavkom je obuhvaćena prva knjiga utisaka spomen zbirke, Himeroteka Pavla Beljanskog i isečci iz dnevne štampe u periodu kada je Beljanski posećivao spomen zbirku, kao i dva umetnička dela njegovih prijatelja i slavnih slikara, Zore Petrović i Milana Konjovića.

„U intervjuu koji je objavljen u Ilustrovanoj politici svega mesec dana po otvaranju spomen zbirke za javnost 1961. godine, a kome je posvećeno posebno pažnje na postavci ove izložbe, Beljanski je istakao da ga je pri odabiru dela za kolekciju rukovodila spontanost umetničkog stvaranja“, navodi kustoskinja Angelina Rodić.

Beljanski je umetnička dela birao instinktivno, intuitivno i na osnovu osećaja koja su u njemu budila, a naglašavao je da je veoma mali broj dela koja su nastala životnom unutrašnjom snagom umetnika, ali da samo ona imaju trajnu vrednost koju se on trudio da pronađe i uvrsti u svoju kolekciju.