Izložba „Pritisak vode" – višeslojni kolaž u bečkom Muzeju primenjene umetnosti

„Pritisak vode“ (Water Pressure) označava dvostruki pritisak. Onaj istorijsko-tehnološki, koji je bio neophodan da se voda podigne i transportuje. I aktuelni, da živimo u civilizaciji kojoj je voda došla do grla.

Vode je premalo i previše. Podzemne su zagađene, čiste dragocene. Razvijeni manje osećaju vodenu krizu, ali i to je pitanje vremena. Na planeti gde četvrtina stanovnika nema pristup vodi za piće, a skoro polovina živi bez sanitarija, nevolja je zajednička. Ali, kako to pokazati?

„Ova izložba je višeslojni kolaž. Čine je istorijski artefakti, kao i savremene instalacije, filmovi i intervencije u realne industrijske objekte. Tragali smo za odgovarajućom scenografijom koja bi uvažila takav odnos između činjenica i inovacija. Nekad su to rešenja sasvim konkretnih problema, nekad poetske vizije umetnika“, navodi kustoskinja Marliz Virt.

Tematski fokus je na opštem i solidarnom. Shodno tome, izložba je zajednički projekat dva muzeja za primenjenu umetnost, iz Hamburga i Beča, i londonskog Džejn Viders instituta za dizajn objekata koji se otimaju dizajnu.

„Voda je neuhvatljivi materijal i zbog toga kompleksna tema. Mi joj ne prilazimo direktno, već obrađujemo ono što naučnici, arhitekte, aktivisti i umetnici misle o vodi. Odatle često stižu radikalne ideje za tretman vode u budućnosti. U suštini, sve se svodi na novu kulturu vode – kako da od apsolutnih konzumenata postanemo upravljači vode i čuvari prirode“, ističe kustoskinja Džejn Videres.

Oblikovati vodu, dati joj konture, fiksirati je kao objekt lepote – nisu li to sve biblijske reference? Da li iza nesmiljenog trošenja resursa, sledi hibris kontrolora prirode?

„Staviti vodu u formu, to je zaista bio naš zadatak. Ali kao fizička materija, vode ovde nema. Instalacije su suve, prava voda je prisutna samo u kondenzovanim kapima. Naprotiv, mnogo je vode u digitalnoj formi. Reke su digitalne, kao i goreća fontana. Ona povlači vodu iz dubinskih vrela, iz gasnih para vrele magme, u kružnom vodenom toku koji se obnavlja milionima godina“, kaže kustoskinja Marliz Virt.

Ova izložba uvodi u javni diskurs novi rečnik, kao – budućnost vode, vodeni aktivizam, vodena ravnopravnost, imaginativna kultura vode, predačko vodno znanje. Zvuči neobično, ali to bi uskoro mogli biti slogani za parlamentarne izbore – osim tamo gde već jesu.