Preminula Mirjana Miočinović

U braku sa Danilom Kišom bila je gotovo dve decenije, a nakon odlaska u penziju bavila se njegovom književnom ostavštinom i priređivanjem njegovih sabranih dela.

Mirjana Miočinović je rođena u Beogradu 23. decembra 1935. godine, gde je diplomirala na Filološkom fakultetu, na smeru za Opštu književnost sa teorijom književnosti.

Magistrirala 1963, a doktorirala 1975. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa tezom: Pozorišne teorije Antonena Artoa.

Radila je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu kao asistentkinja od 1964. do 1972. godine, potom na Akademiji za pozorišnu umetnost od 1972. do 1980. kao docentkinja, a do 1991. kao vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Predavala je Istoriju jugoslovenskog pozorišta i drame.

U znak protesta protiv rata u Jugoslaviji daje ostavku na mesto redovne profesorke Univerziteta umetnosti u Beogradu i odlazi u prevremenu penziju.

Autorka je knjiga: Eseji o drami, Rađanje moderne književnosti – Drama, Surovo pozorište, Moderna teorija drame, Pozorište i giljotina, Nemoć očiglednog.

Prevela je sa francuskog i ruskog jezika dela Lotreamona, Antonena Artoa, Žerara Ženeta, An Ibersfeld, Florans Dipon, a pisala je za Vidike, Delo, Književnost, Scenu, Vreme i Peščanik.

Studirala je i na Sorboni i bila je članica Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Dobitnica je Sterijine nagrade za teatrologiju, Sterijine nagrade za naročite zasluge i Lovorovog venca za životno delo koju dodeljuje Pozorišni muzej Vojvodine.