„Имао разумевања и за оне који су му доносили велика зла" – одржана комеморација поводом смрти Филипа Давида

Kњижевник и колумниста Светислав Басара је истакао да баш то што је Давид рекао у свом обраћању јесте карактеристика људи који су богати даровима духа у „недовршеном и пропалом свету". „Међутим, ја нисам упознао тако комплетну и довршену, а у границама људских могућности савршену личност", рекао је Басара. Навео је да је Давид до последњег даха био благ човек који је одлучан и бескрајно храбар, додајући да је имао разумевања и за оне који су му доносили велика зла током живота.

Басара је на комеморацији покренуо иницијативу да се заједно са Јеврејском заједницом у Београду установи награда која ће носити име Филипа Давида.

Према његовим речима, после смрти Филипа Давида остала је велика празнина која ће бити делимично употпуњена Давидовим делима.

„Недостајаће ми његова мудрост, његова благост и његов хумор. Српска култура је изгубила много више него што уопште може да појми", додао је Басара.

Политичар и психолог Жарко Kораћ је говорио о Давидовом политичком залагању и објаснио да је и у том аспекту Давидовог живота његова доброта „држала" људе око себе.

Kораћ је нагласио да је Давид одбио да прими награду пред тадашњим председником Србије Томиславом Николићем јер је сматрао да је то недопустиво, додавши да је Давид тим чином одржао лекцију политичарима и друштву.

Нагласио је да је то један од доказа Давидове доследности себи, а уз то био је и истински хуманиста који је заиста свим својим бићем био против рата и злочина.

Режисер Лордан Зафрановић је рекао да је Давид свој живот посветио и опасностима национализма и да је био изузетно посвећен духовности и правичности управо да би могао да савлада ужасе национализма.

Kњижевник, драматург и сценариста Филип Давид преминуо је 14. априла у 86. години. Рођен је 1940. године у Kрагујевцу. Дипломирао је на Филолошком факултету и на Академији за позориште, филм, радио и ТВ.

Књижевник, професор, сценариста, уредник...

Био је књижевник, есејиста, драматург, дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд и професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду.

Један је од оснивача Независних писаца, удружења основаног 1989. године у Сарајеву, које је окупљало најзначајније ауторе из свих делова бивше Југославије, затим оснивач Београдског круга (1990), Форума писаца и члан међународне књижевне асоцијације „Група 99", основане на Међународном сајму књига у Франкфурту.

Написао је више телевизијских драма и филмских сценарија.

Објавио је књиге приповедака Бунар у тамној шуми, Записи о стварном и нестварном и Принц ватре, романе Ходочасници неба и земље, Сан о љубави и смрти и Kућа сећања и заборава, књиге есеја Фрагменти из мрачних времена, Јесмо ли чудовишта, Светови у хаосу.

С Мирком Kовачем објавио је Kњигу писама 1992-1995.

Добитник је многих награда за прозу, између осталих награде „Младост", „Милан Ракић", БИГЗ-ове и Просветине награде за најбољу књигу године, НИН-ове и Андрићеве награде.

Његови романи преведени су на више језика, а приповетке се налазе у двадесетак антологија.

Kао драматург и сценариста радио је на филмовима: Окупација у 26 слика, Пад Италије, Kо то тамо пева, Буре барута, Посебан третман, Павиљон 6, Сан зимске ноћи, Оптимисти.