Nadstrešnica, paketomat i „struka i nauka“ – Reč, Nova reč i Lažireč 2024. godine

Izbor za „Srpsku reč godine“, u organizaciji Filološkog društva „Reči“ i časopisa Novorečje, nakon završenog internet glasanja, žiri izbora u čijem sastavu su, osim uglednih lingvista, i Miroslav Kos, novinar lista Blic, Aleksandar Petrović, lektor RTS-a, Pavle Ćosić, leksikograf, satiričar i izdavač, i Nele Karajlić, rok-muzičar i pisac, proglasio je ovogodišnje „pobednike“.

Reč godine – nadstrešnica

Pojavljivanje reči nadstrešnica sa drugim brojnim predlozima u kategoriji Reč godine nikog nije iznenadilo jer se ta reč vezuje za tragični događaj obrušavanja svodne konstrukcije ispred ulaza u zgradu železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024, usled čega je život izgubilo 15 ljudi, navodi u saopštenju prof. dr Ljudmila Popović.

„Tako je reč nadstrešnica dospela u asocijativni niz tragedija, nesreća, užas, (ne)rekonstrukcija, koje su se takođe našle kao predlozi na listi“, dodaje profesorka.

Lingvisti će razmotriti implikacije koja je ova reč stekla u poslednje vreme za nosioce srpskog jezika kako bi objasnili ovakav asocijativni niz, dodaje dr Popović.

Implicitno značenje reči nastaje na osnovu onog što nam je poznato iz ustaljenog konteksta njene upotrebe, tj. onog značenja na koje reč ne ukazuje neposredno svojim značenjem ili sadržajem iskaza u čiji sastav ulazi, već putem logičkog povezivanja sa pretežno pragmatičkim kontekstom njene upotrebe, objašnjava profesorka.

Nova reč godine – paketomat

Reč paketomat je slivenica nastala spajanjem imenice paket i automat, po uzoru na sličnu, stariju reč bankomat. Ovaj tvorbeni model pokazuje povećan stepen produktivnosti u srpskom jeziku za imenovanje novih pojmova, što se vidi u pojavi sličnih reči, od kojih su neke okazionalne: kartomat, parkomat, reciklomat, mlekomat, kafomat, sladomat, šlagomat, sokomat, keksomat, knjigomat, lekomat, navodi se u saopštenju dr Ivane Lazić Konjik .

Slične reči postoje i u drugim jezicima kao uticaj globalizacije i tendencije da se nove tehnologije imenuju na sličan način širom sveta.

Paketomati su se u Srbiji pojavili kao odgovor na brz rast onlajn kupovine, naročito nakon pandemije kovida 19, odražavajući potrebu za brzinom i praktičnošću. Reč se u jeziku beleži od oko 2020. godine, a njena upotreba raste paralelno sa popularizacijom samih uređaja.

Ako se ovaj trend nastavi, paketomat bi mogao da postane jedna od nezamenljivih reči u srpskom jeziku, slično kao što je to već slučaj sa bankomatom, zaključuje dr Ivana Lazić Konjik.

Lažireč godine – „struka i nauka“

Svedoci smo da su reči struka i nauka, bilo pojedinačno (jer struka se i sama često „oglašavaˮ o određenoj temi), bilo združene u ovoj okamenjenoj naporednoj konstrukciji, u poslednje vreme veoma eksploatisane u javnom diskursu.

Postavlja se pitanje kako su reči nauka ili struka, kojima se primarno referiše na ’sistem znanja o prirodi i ljudskom društvu do kog se došlo primenom objektivnih metoda istraživanja’, te na ’posebnu oblast znanja objedinjenih predmetom proučavanja’, odnosno na ’određenu naučnu granu’, ’doktrinu’, ’zanimanje’, ’profesiju’,’znanje i umeće potrebno za vršenje neke delatnosti’ (prema RSANU, RSJ) – u srpskom jeziku postale lažireči, navodi dr Jovana Jovanović.

„Struka i nauka pozivaju se da razmotre, objasne, opravdaju najrazličitije kontroverze u društveno-političkom životu Srbije. Ironija i autoironija kolektivnog subjekta imenovanja očigledna je u ovim rečima i njihovoj upotrebi u savremenom srpskom jeziku“, dodaje se u obrazloženju.

Imajući sve to u vidu i ne čudi što su danas, u srpskom društvu, kao i u savremenom jeziku kao njegovom ogledalu, reči struka i nauka, koje bi asocijativno najpre trebalo dovesti u vezu sa znanjem, obrazovanjem i učenošću, te kredibilnim pojedincima, intelektualcima i naučnim delatnicima koji zaslužuju poštovanje u svojim oblastima delovanja – postale lažireči, zaključuje dr Jovana Jovanović.