Narodni muzej se pridružio obeležavanju stogodišnjice nadrealizma

Nazvana „Pred jednim zidom", prema kolektivnom eksperimentu srpskih nadrealista u saradnji sa pariskim istomišljenicima, izložba osvetljava specifičan odnos ovdašnjeg kulturnog područja i nadrealističkog pokreta. Autori izložbe Dušan Radovanović, Marija Đorđević i Katarina Đošan objašnjavaju da kao i nadrealističke izložbe nekada, tako i ova sada, izjednačava umetnost različitih epoha i prostora.

„Imamo jedan nadrealistički zid Rastka Petrovića i na njemu možemo da pratimo njegovu logiku nadrealizma – putovanja po Africi i Južnoj Americi, ali i druženja sa evropskim nadrealistima, od Andre Bretona, Žana Koktoa ili Maksa Ernsta, koji je bio jedan od najznačajnijih pripadnika nadrealizma“, navodi Dušan Radovanović, jedan od autora izložbe.

Kao jedna veoma važna praksa u nadrealizmu jesu putovanja. Ona su se organizovala sa namerom da se nadrealisti upoznaju sa takozvanom primitivnom umetnošću, kako bi zapravo napravili korektiv tradicionalnom evropskom kulturnom modelu.

Sakupljali su ritualne predmete afričke i naročito američke-domorodačke umetnosti, a neretko je dolazilo i do razmene nadrealističke umetnosti za urođeničku.

„Zahvaljujući Rastku Petroviću, kome smo poseban omaž posvetili na ovoj izložbi, koji je imao veoma bliske kontakte i sa francuskim i srpskim nadrealistima, i koji je zapravo bio veoma važan komunikator između ove dve kulturne sredine. Zahvaljujući njemu i bliskom poznanstvu sa Maksom Ernstom, njemu je Ernst poklonio crtež Himeru, a Rastko je njemu dao kačino lutku“, objašnjava Marija Đorđević.

Izložba „Pred jednim zidom: Nadrealističko nasleđe Narodnog muzeja Srbije" predstavlja dela koja se ne povinuju konvencionalnim estetskim normama, što je omogućilo umetnicima da iznesu na svetlost dana najdublje, nesvesne impulse i autentične unutrašnje slike. Postavka će biti otvorena do 22. decembra.