Zašto su Rembrant i Hogstraten neprevaziđeni slikari, ali i majstori iluzije

U bečkom Umetničko-istorijskom muzeju otvorena je spektakularna izložba posvećena Rembrantu i Hogstratenu, dvojici umetnika holandskog Zlatnog doba. Izložba ih predstavlja kao barokne preteče op-arta, optičke umetnosti.

Ova izložba je višestruki poduhvat. Logistički, jer je kuća na svojih šest Rembranta i dva Hogstratena dobila još pedeset ključnih dela iz Amsterdama, Haga, Pariza, Londona, Madrida ili Njujorka.

Statusno, jer se Rembrantova platna nerado pozajmljuju. Teorijsko-tehnički, jer uzima fokus na tromp-lei efekate u njihovom opusu, na iluziju i prevaru. Godine 1642. je Rembrant u Amsterdamsku radionicu uzeo za učenika dvadeset godina mlađeg Hogstratena. Rad u toj privatnoj akademiji učenik je opisao u traktatu Inleiding in de Schilderkonst – Uvod u slikarstvo.

„Ta knjiga je dragoceni dokumenat. Iz nje se saznaje da u Rembrantovom radu nije bilo ničeg slučajnog, opisuju se eksperimenti sa svetlom i bojom za varanje čula. Obojica su bili umetnici-istraživači. Ako neko misli da je video dovoljno Rembranta, odgovoriću da ga još nikada nije video na ovaj način, kao optičkog mađioničara. Rembrant nije majstor isključivo tamnih tonova. I njegova najdublja braon, natopljena je bojama", rekla je Sabine Hsag, direktorka Muzeja.

Preko Karavađa i Rubensa, Rembrant je primer za italijanske uticaje. Hogstraten, koji je za razliku od njega zaista putovao, živeo u Rimu, Beču i Londonu, ostao je lokalno holandski.

Zvezde izložbe su Rembrantovi autoportreti, Saskijini portreti u kostimima, žene koje su pre tri i po veka stajale na prozoru ili se naginjale iz kreveta.

Ali, ko jednom uđe u magiju Hogstratena iz Dordrehta, teško će se odvojiti od Brivenbord-a, ploča na koje se kače objekti za uživanje i dugo sećanje.

„Na početku karijere je Hogstraten stilski stajao blizu učitelju, ali je brzo krenuo drugim putem. Iluzionizam je Hogstraten savladao od Rembranta, koji je bio majstor za optičke prevare u prostorima male dubine. Na ovoj izložbi se precizno prati emulatio – emulacio, proces u kome učenik kreativno kopira i nadilazi učitelja. To je u isto vreme takmičenje, poštovanje i oproštaj od majstora", izjavila je Sabine Penot, kustos za holandsku i flamansku umetnost.

Na jednoj od najsenzualnijih slika severnog baroka, koja je na pozajmici od Luvra, Hogstraten pokazuje samo prazni enterijer, ali tu su papučice, znak da je vlasnica u nekoj od soba, tu su ključevi, znak da je skinut pojas nevinosti. Slika na zidu je citat Gerarda ter Borha sa scenom iz bordela.