Monografija „Milić od Mačve – srpski barbarogenije“ predstavljena u Narodnom muzeju

Barbarogenije, pojam koji potiče iz zenitizma, srpskog avangardnog pokreta s početka prošlog veka, označava novovekovnog heroja koji brani svoje poreklo i nacionalni identitet. Svojim životom i delom Milić od Mačve jeste istinski srpski barbarogenije, koji je rodnu Mačvu doživljavao kao centar sveta.

„Ono što su za njega primetili jeste da upravo postao je svetski slikar ostajući naš. Dakle, da je on sebi veliko ime u Evropi i svetu izgradio ne tako što je otišao u inostranstvo, kao mnogi drugi slikari tih pedesetih godina, nego što je upravo ovde imao svoju bazu, a bio tražen na sve strane“, navodi Oliver Tomić, istoričar umetnosti i autor monografije.

Nije bio ekscentrik samo je tako izgledao. U suštini bio je čovek od rituala, kaže Oliver Tomić autor monografije Milić od Mačve – srpski barbarogenije.

„Salvador Dali je bio taj koji je mnogo više glumio i pravio šou program, dok je Milić bio stvarno to što jeste. Sa celom svojom ikonografijom, sa gestovima, on je bio potpuno autentičan“, dodaje Tomić.

Srpski barbarogenije je još kao osamnaestogodišnjak doneo odluku da će biti slikar i da će živeti od slikarstva. A uzori su mu pored Dalija i de Kirika bili i Boš, Brojgel.

„U tom smislu je on nastavljač velikih klasika slikarstva, zato je on potpuni skandal, mogu da kažem, u 20. veku. Vrlo je malo slikara u svetu 20. veku koji se na taj način mogu tako povezati sa brojnim drugim tradicijama. Između ostaloga, on je čak i u Medijali bio neobičan. Jer oni su negovali tu figuraciju, fantastiku, a bio je neobičan što je jedini prikazivao nacionalne teme u velikoj meri“ ističe autor monografije.

Nacionalne motive Milić od Mačve je jedinstvenim stilom spajao sa nadrealizmom i simbolizmom i ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpske umetnosti. Nije voleo da se odvaja od svojih slika, pa ih je prodavao samo onim ljudima i ustanovama gde je mogao da povremeno ode i da ih ponovo vidi.

„Za razliku od Van Goga koji je živeo za slikarstvo i prodao jednu od 850, Milić je prodao 850, zato što je to bio njegov posel i slikao je mnogo. Đorđe Kadijević je rekao jednom prilikom, zapravo su slike Milićev dvojnik i da vi možete da upoznate Milića gledajući njegove slike, ne morate o njemu da znate ništa. U tom smislu, knjiga je dobra zato što gledajući slike vi ćete da upoznate Milića“, ističe Oliver Tomić.

U knjizi je 340 slika iz privatnih i kolekcija porodice Milića od Mačve.

Umetnik sa plaštom, renesansnom kapom i štapom bavio se i arhitekturom, projektovao je i sagradio tri ateljea, vajarstvom i pisanjem poezije. Preminuo je 8. decembra 2000. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.