Izbor crteža Bogića Risimovića Risima u Kabinetu grafike Narodnog muzeja Srbije

Vesela i tužna ide putem i vijuga prečicom, jedan je od stihova Risimove pesme Plava linija, objavljene 1956. godine u Književnim novinama.

Svestrani čačanski umetnik ima bogatu literarnu zaostavštinu, a pored slika, po kojima je najpoznatiji, bavio se i filmskom scenografijom. Svoje crteže je objavljivao u mnogim časopisima i novinama.

„Većina ovih crteža nije ranije izlagana, niti je posebno stručno izučavana. Uglavnom je u pitanju tehnika tuš, pero na papiru. Interesantno je da je on gotovo u jednom potezu stvarao ceo crtež koji ima dosta detalja“, kaže Katarina Stevlić, autorka i kustoskinja izložbe.

Izložba prati rad Risima od 50-ih do 80-ih godina prošlog veka, kada je uveo i boju u svoje crteže.

„Tokom šeste decenije, u slikarstvu se razvila veoma dominantna zavičajna komponenta. Upravo tu negde tražimo poreklo Risimove umetnosti i poreklo Risimovih crteža koji su sada oko nas, gde prepoznajemo te mitove i legende, ono što je formiralo srpsko nacionalno biće. Kako je on sve one probleme i realnosti, stvarne, kroz koje je kroz istoriju savladavao, kako je to pretočio u mit u sliku u ep“, objašnjava Julka Marinković, autorka i kustoskinja izložbe.

Risimović je bio profesor crtanja na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, izlagao je na mnogim samostalnim i grupnim izložbama, a njegova dela inspirisana su uglavnom umetnošću krajputaša. Nakon Risimove smrti, njegova porodica je Skupštini opštine njegovog rodnog grada poklonila 40 slika i oko 400 crteža.