I posle tri decenije „Ćelava pevačica“ na sceni Šabačkog pozorišta

Večno mlada, kultna predstava za koju se u Šapcu uvek traži karta više, a publika delove ovog komada zna napamet. Opet su se Šapčani smejali do suza, a zatim je bilo veoma emotivno kada je posle dugog aplauz na scenu izašla Aneta Tomašević i prisetila se kolega iz prve postave koji više nisu među nama. Ovo je komad koji je doživeo svetsku karijeru i dobio više nagrada, ali i obeležio živote šabačkih glumaca i reditelja Nikite Milivojevića koji je ovde počeo svoju karijeru.

„Kao da sam upao u neki vremeplov. Čudno je. Neobično. Vrlo neko posebno uzbuđenje da uđeš u nešto što si radio pre 30 godina. Nekako, to nije priča o dugovečnosti jedne predstave. Jeste, to je jako važno i možda jednom u životu čovek može da doživi tako nešto, da mu predstava živi 30 godina. Prosto neverovatno. Ali istovremeno, sad sam osetio, kada sam video glumce i malo krenuli sa uspomenama, da je to u stvari ne samo priča o jednoj predstavi, životu jedne predstave, nego o samom životu“, kaže Nikita Milivojević.

„U predstavi je sve kao što je i u životu. Neki su, nažalost, otišli iz predstave, nisu više sa nama. Neki drugi su došli. Neka publika po 20 put će to da gleda, neka prvi put“, dodaje reditelj.

„Vrlo mi je zanimljivo sada da, recimo, Ljuba Barović, koji je igro ulogu Vatrogasca, sediti u gledalištu, a njegov sin igra na sceni i u njegovom kostimu.“

„Znam tačno ideju zbog koje sam ovo radio. To je 1994. godina kada je naša stvarnost i naš život bio okrenut potpuno na glavačke. I ja sam hteo u stvari tu neku nelogičnost, neshvatljivost, nerazumnost svega oko sebe da imam na sceni, tako da je Jonesko bio idealan“, objašnjava Milivojević.

„Sreća, pa sam u to vreme imao i jedno razumevanje i ogromnu podršku Zlatice Popović, tadašnje upravnici, jedne predivne žene koja se tada našla na mom putu, i ja na njenom. Sva sreća, pa smo se onda družili, podržavali, verovali da ovo može da uspe, mada su prve prognoze bile da možda tri puta nećemo igrati u Šabacu, da to niko živi neće razumeti. Umesto tri, odigrali smo 30 godina, ali to je tako u pozorištu, kao i u životu“, zaključuje Nikita Milivojević.

„U godini prvog izvođenja 1994. Ćelava pevačica je uvrštena u prvih pet predstava u zemlji. Pobrala je brojne nagrade i priznanja po svim festivalima, a na svetskom Festivalu Joneska zavredila je nagradu za režiju, glumu i predstavu u celini“, podseća v. d. Upravnica Šabačkog pozorišta, Aleksandra Delić.

„Nadamo se budućnoj uspešnoj saradnji sa Nikitom Milivojevićem. Ćelava pevačica je najstarija igrajuća predstava u Šapcu, Perikle je najnagrađivanija, a zajedničko im je da su obe Nikitine. Postoji li bolja ulaznica za jednog reditelja koji je, uzred budi rečeno, i naš veliki prijatelj“, naglašava Delićeva.