Izložba „Graditelj snova“, prilika da u Rimu vidite dela neponovljivog Miroa

Rimska izložba „Miro – graditelj snova“ jedinstvena je prilika da se uroni u ekstravagantnu kreativnost velikog španskog umetnika. Sa zbirkom od više od 160 radova, koji u najvećem delu pripadaju privatnim kolekcijama i prvi put se predstavljaju javnosti, postavka je omaž stvaralačkoj posebnosti Žuana Miroa i njegovoj izuzetnoj sklonosti za slobodu i nezavisnost od svake umetničke, društvene i kulturne dogme. Izložba je otvorena do 23. februara sledeće godine.

U obnovljenom prostoru Istorijskog muzeja pešadije Italijanske vojske, zdanju stila Liberti, ne baš tipičnog za Rim, publiku dočekuju živahni i sanjivi Miroovi radovi prepoznatljivog stapanja nadrealizma, apstrakcionizma i simbolizma.

Španski slikar, vajar, keramičar Žuan Miro, rođen u Barseloni 1893. godine, ubrzo posle početnog uticaja fovizma i kubizma stvara jedinstven vizuelni jezik koji karakterišu biomorfni oblici, lebdeće linije, dinamika i jarke boje.

U gradu svetlosti 20-tih godina prošlog veka Miro je opčinjen nadrealizmom, ali ne prekida tradicionalnu nit sa katalonskom kulturom.

Izložena dela jasno ukazuju na konstantnu umetnikovu težnju istraživanja snova i mitoloških tema, koristeći vizuelnu i ličnu azbuku sačinjenu od simbola i znakova.

„U slikarstvu Miro nije koristio preciznost i definsanost. Suština njegove namere je sugestija upućena onome ko gleda delo, da samoinicijativno popuni namerno ostavljene praznine, odnosno beli prostor. Poslužio se lukavstvom, pa mi učestvujemo u kreiranju slike. Nije nam dopušteno da budemo nemi posmatrači, već Miro od nas traži da kompletiramo njegovo delo. On nas poziva da pažljivo pogledamo njegovu sliku, kroz personalnu optiku. Smišljeno nas navodeći da sagledamo i ono nešto iznad, preko, što nije dostupno našem pogledu“, objašnjava kustos izložbe Vinčenco Sanfo.

Ekskluzivan dodatak rimskoj izložbi su Miroove bronzane skulpture. To je bio povod za jedinstveni španski umetnički triptiht koji je stvaralački oblikovao 20. vek. Zajedno na jednom mestu su bronzana dela Pikasa, Dalija i Miroa.

Dugo i bogato stvaraločko putovanje potvrđuje da Miro nije prihvatao nijedan ideološki diktat ili stilsku rigidnost. Do kraja je ostao dosledan buntovnik protiv tradicionalnih tehnika, definišući svoju umetnost kao atentat na slikarstvo.

Izmeštanjem pogleda sa okruženja na viziju, Miro je kreirao potpuno novi umetnički univerzum. Njegovo stvaralaštvo sačuvalo je dostojanstvo pozivanja na sećanje, ali i snažno podcrtano individualnim nomadizmom umetnika.