Renesansa severno od Alpa – izložba u bečkom Muzeju istorije umetnosti

Fokus izložbe je na prvoj polovini XVI veka. Tri velika stila su tada određivala trajektorije umetnosti: italijanska renesansa sa juga, odjeci burgundske renesanse Van Ajka sa zapada, i severna renesansa nemačkih naroda u Augsburgu i Nirnbergu.

Izložba prati kako je preko Hansa Burkmajera, Direra, Holbajna Starijeg i Mlađeg, sever hvatao korak sa jugom. Prava zvezda je međutim porodica Fuger koja se, kao Mediči na jugu, inscenirala kroz umetnost. Bez ekonomskih elita, nema umetnosti. Oduvek.

„U slobodnom carskom gradu Augsburgu su Fugeri, Velzeri i druge bogate trgovačke i bankarske porodice stvorile plodno tlo za obnovu i cirkulisanje umetnosti. Augsburg je bio pozicioniran tačno na koridoru sever-jug, pa je kulturni transfer tekao u raznim smerovima. Razumljivo da interpretacije tih procesa variraju, jer i sad živimo u svetu drastičnih promena“, navodi Sabine Hag, direktorka Muzeja istorije umetnosti.

„Na jugu je antika bila puno prisutnija, na severu je nema, osim na nekoliko mesta, kao što je Augsburg. Na severu je bio negovan pogled na prirodu i realizam u prikazivanju i najsitnijih detalje. Razvijana je sposobnost da se pokažu različite površine i materijali, što se na jugu vrlo cenilo, zato što to nisu imali“, objašnjava Gvido Mesling, kustos.

Direr i Burkmajer su u isto vreme, po tuđim opisima, napravili drvoreze Nosoroga, i to sasvim određenog. Iz Indije ga je dobio portugalski kralj Manuel, pa ga poklonio Mediči papi Leonu. Poklon nije stigao živ do Rima, jer je brod potonuo, a nosorog je bio vezan za palubu. Snaga te epizode deluje i danas kroz literaturu – kako ubiti nepoznato da bi se bolje razumelo.

„Onda niko nije znao kako izgleda nosorog, samo se pričalo da tako nešto postoji. Direrov nosorog je mnogo borbeniji, nosi tvrdi oklop od kosti i rogova. Ovaj od Burkmajera je bliži realnoj istorijskoj epizodi, na nogama nosi lance, tako je i transportovan. Lično mi se Burkmajerov više dopada jer je verniji originalu“, dodaje kustos.

Period od XIV do XVI veka je bio ključan za evropsko kulturno srastanje. Čitav jugoistok je kroz prvu „gvozdenu zavesu“ bio nasilno isključen iz takve razmene. Burkmajer ovde slika jedan starozavetni motiv, Ester, ali figure je obukao u ono što je poznavao, u tursku odeću. Zato nema istočne renesanse.

Ovo su teške izložbe.