Svetski dan radija – tradicionalni medij koji je iskoristio pojavu interneta

Gospođo Rakitić, Radio Beograd tokom veka postojanja, posebno u kriznim situacijama, je pokazao da je medij kome se najviše veruje. Šta održava to poverenje?

– Poverenje stvaraju ljudi. Iako je važno za radio kao medij, istaći tu stvar. Jer naši slušaoci se vezuju za glasove koje čuju na radioprogramima. I moram da kažem, za ovih 100 godina postojanja, konkretno Radio Beograda, naši slušaoci radio prate, pa ima i onih koji slušaju Radio Beograd već 70 godina, na primer. I to je zaista za nas jedna vrlo važna činjenica, zato što, zahvaljujući tom poverenju, mi gradimo i naše dalje programske sadržaje, planiramo ono što ćemo ponuditi našim slušaocima.

A kada je reč o kriznim situacijama, radio tu ima zaista nevjerovatnu moć. Ljudi se vežu za glas i jako im znači taj osjećaj sigurnosti. Zato što nas zamišljaju kao neke male nevidljive ljude u magičnim radijskim kutijama, oni stvaraju tu neku vezu sa nama kao da smo im članovi porodice.

Na primer, u vreme korone mnogo ljudi je bilo u kućama i toliko im je značilo, naročito onima koji žive sami, da čuju taj neki glas s druge strane, koji je njihova veza sa svetom u tom trenutku, koji će ih umiriti, reći im kako je trenutna situacija, što se trenutno radi na zaštitu građana, recimo od koronavirusa.

Drugi primer koji je adekvatan za napomenuti je, recimo, vreme poplava koje smo imali pre nekoliko godina, kada nije bilo struje, recimo u obrenovačkoj okolini, nije bilo agregata. Ljudi su, zahvaljujući jednoj maloj bateriji, jednom malom tranzistoru koji može svuda da se nabavi, slušali upravo radio stanice koje su mogli u tom trenutku da uhvate, zavisi gde su se nalazili, Radio Beograd svakako svuda kao nacionalni emiter, gradili to poverenje, verovali nam kakva je situacija i na osnovu toga bili nekako spokojni, čak i ako je situacija na terenu za njih u tom trenutku izgledala beznadežno.

Gospođo Rakovic, radio je zaista prepoznat u medijskom sistemu Srbije. Vi ste radili na medijskoj strategiji i upoznati ste s tim kako se danas radijski programi bore za publiku. Koliko je ta borba izazovna?

– To jeste veliki izazov i mi na tome radimo svakodnevno. Ja kao neko ko je predstavnik komercijalnih medija u Rab Srbiji i Naksi radija, to već godinama radim. Mi se zapravo borimo za znanje. I osnovna stvar je da edukujemo ljude koji rade na radiju i da radio zaista bude na nekoj toj svetskoj lestvici. I mnogo smo na tome uradili, naši Radio dani koje evo 27. put održimo, upravo će dati to znanje. Iz celog sveta dolaze predavači koji zapravo obučavaju ljude radijske da radio bude što bolji.

Nama nije važno tu negde ko je i kakva je konkurencija između jednih i drugih. Nama je bitno jako da je radijska industrija jaka jer onda će svaki radio biti jak. Znači nama je izazov, znanje, iskustvo ali u tome se jako dobro snalazimo.

A ne možemo da ne pomenemo digitalizaciju. Ona napreduje, ali i radio uz nju. Da li je on osnova za internet i digitalne platforme ili se oni ne dopunjuju vremenom? Kakav utisak imate?

– Radio kao jedan tradicionalan medij je zapravo iskoristio pojavu interneta da nadogradi sve svoje kapaciteta. Tehnologija inače razvija radio u tri pravca. Jedan pravac je taj novinarski, gde je potrebno, kako je Maja pomenula, znanje. Da novinari prilagode svoje veštine novonastalnim okolnostima i sada proizvodnji novih radijskih formata.

Sada smo vidljivi i na društvenim mrežama, vidljivi smo na internetu. Imamo aplikacije, koristimo sve mogućnosti za strimovanje našeg programa u onlajn sferi. Drugi pravac je plasman tih proizvoda, dakle, upravo na tim nekim novim kanalima komunikacije, kao što je Dub plus, kao što su recimo strimovi naše platforme i slično.

Treći pravac je naravno sama organizacija medijskih kuća, gde je vrlo važno sada prilagoditi poslovanje multiplatformnosti, multimedijalnosti i sl.

Tako da digitalizacija je zapravo vrlo izazovan proces, ali pošto je radio vrlo fleksibilan medij i vrlo prilagodljiv, ja mislim da je radio uspeo da nadmaši čak i ono što su i najveći skeptici mislili da se radio u tome neće snaći.

Koliko dostupnost radija utiče na njegov opstanak?

– Pa mnogo. Najbitnije je da radio bude dostupan, zato i radimo na tome da internet koji je dao krila radiju, zapravo, otvori neke nove mogućnosti kroz razne platforme. Evo imamo platformu RTS-a, imamo Maksiplejer. Znači početke nečega kako će radio izgledati u budućnosti, jako nam je važno da se pojavimo na platformama, da imamo digitalne radio stanice, uz naravno FM. Jako nam je važno da svim radio stanicama Dub plus bude dostupan, jako nam je važno da se pojavi 5G mreža i da kroz to se čuje radio, jer to su u stvarni načini da ljudi što bolje i brže dođu do radija. Ljudi vole radio, veruju u radiju, znači sada je samo do nas da pružimo mogućnost svakom čoveku da dođe do radija.

Pomenuli ste budućnost radija, možemo li da pretpostavimo kako će radio izgledati u budućnosti?

– Sa obzirom na to da radim na radiju i da ga izuzetno volim kao medij, da sam na njemu više od 30 godina, mislim da će radio u budućnosti izgledati još bolje, da će zvučati sasvim sigurno najbolje do sada, jer evo posle 100 godina Radio Beograd ulazi u novi vek, a samim tim i radiodifuzija u Srbiji, jer ovo je na neki način, da kažemo, jubilej svih radio stanica, koje obeležava i današnji svetski Dan radija i uopšte vek postojanja radija na ovim prostorima.

Dakle, vidim recimo budućnost radio Beograda na RTS Zvuku, na RTS Planeti, na internetu, na Dub plusu sa svojih osam programa, a verujem još i više programa sa boljom programskom ponudom, koje će biti ne samo na linearu nego i na digitalu i jednu sasvim svetlu i nadam se još lepšu budućnost nego što je sadašnja stvarnost, naglašava na kraju gostovanja u Dnevniku, Nataša Raketić.