Umetnička, duhovna, muzička kuća Beograda – Kolarac i njegova bogata istorija

Čuvenom „Kolarcu“ pripada kompleks od 6.300 kvadratnih metara i dve zgrade sagrađene tridesetih godina prošlog veka. Troškovi održavanja i računi za grejanje, vodu, struju su ogromni, pa je značajna ustanova u vreme pandemije bila na ivici egzistencije.

Klavir za koji se 33 godine smatralo da je nestao, pre nešto više od godinu dana vraćen je u Kolarčevu zadužbinu. U to zdanje prvi put je stigao u januaru 1932. godine.

„I na tom klaviru su svirali Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn i najveći pijanisti 20. veka. Kolarac je zapravo simbol jednog društva u najlepšem mogućem smislu. Tu je puno nobelovaca gostovalo, tu su govorili i Andrić, Crnjanski, Vladeta Jerotić, razni, razni interesantni ljudi, Žan Pol Sartr, Rabindranat Tagor, Bernard Šo“, izjavio je direktor Kolarčeve zadužbine Aleksandar Peković.

Svetski poznati violinista Stefan Milenković, kaže: „Ovo je naša umetnička, duhovna, muzička kuća u Beogradu“.

Iako je danas „Kolarac“ mesto gde se okupljaju ljubitelji klasične muzike, filma i likovne umetnosti, zadužbina je bila i prva škola engleskog i francuskog jezika u Srbiji.

Od kada je 1932. sagrađena, kompletno je renovirana samo jednom, 1962. godine. A posle toga, upravnici su se snalazili kako je ko umeo.

Često su organizovali i koncerte kako bi prikupili novac za opremanje i renoviranje. Od 2011. zadužbina se sama finansira, prodajom ulaznica i iznajmljivanjem prostora, a tokom pandemije koronavirusa umalo je bila zatvorena, jer nije bilo programa.

Tada su pomagali Grad Beograd, Ministarstvo kulture, a bilo je i donacija publike.

„Hajde da se osvrnem i na to sa osmehom. Sam Ilija Kolarac je sredinom 19. veka napravio mehanizam održivosti koji bi bio funkcionalan i danas. Međutim, sredinom, i u drugoj polovini prošlog veka je nacionalizacijom oduzet najveći deo njegove imovine koja je, zapravo, služila da pomaže rad ovog centra. Mi imamo postupak restitucije, borimo se da uspostavimo taj mehanizam koji je osnivač dao, da bi ova institucija i zdanje bili na čast i korist svom narodu“, ispričao je direktor Peković.

Prošle godine Zadužbina je sopstvenim prihodima pokrila više od 80 odsto troškova, a nadaju se da će to ove godine biti i 90 odsto. A uz Mocarta, Šostakoviča i Bartoka, sa publikom će proslaviti jubilej u nedelju od 20 časova, u nadi da nikada više neće morati da se bore za opstanak.