Opčinjen Rimom, sanjao muzej u Trebinju... Dučić i bogata postavka u Kragujevcu

„Svom milom Trebinju – tragom jedne vizije", naziv je postavke iz legata Muzeja Hercegovine koja je otvorena u Kragujevcu. Izložba nas upoznaje sa bogatom zbirkom ličnih predmeta i poklona koje je Jovan Dučić ostavio svom gradu, želeći da Trebinje postane grad-muzej, grad kulture. U narednih mesec dana u zgradi starog suda u Kragujevcu, posetioci mogu da sagledaju svestranost Dučićeve ličnosti, koji je iznad svega voleo svoj grad i otadžbinu.

Trebinje mu je bilo kao polazište i ishodište. Ženevski đak, diplomata u devet država, pesnik, pisac, erudita, zaljubljenik u umetnost i lepotu, u mislima je uvek nosio gradić podno Leotara.

Opčinjen večnim Rimom, planirao je da u Trebinju osnuje muzej. Stotinak fragmenata rimske kamene plastike, šalje brodom 1935. godine.

„Ukrašavajući svoj rodni grad antičkim skulptirama je i istovremeno i pokušaj da se istakne ta starina a i arheološka vrednost ne samo Trebinja, nego i Hercegovine“, rekla je Ivana Grujić, direktorka Muzeja Hercegovine u Trebinju.

Ulaz u park koji je osmislio Dučić, krase skulpture dva lava, skulpure Herkula i Atlanta, čuvari su Starog grada.

Želeo je da na svakom koraku ljudi vide nešto lepo, pa je testamentom nameštaj, knjige, slike, zaveštao Muzeju grada Trebinja.

„Izdvajaju se dve slike koje pripasdaju toj takozvanoj Koređovoj školi, datiraju se u 16. i 17 vek. To su Kupidon i Bogorodica sa Hristom. U toj umetničkoj kolekciji, nalaze se još i tapiserije, radovi na svili, mozaici...“, dodaje Simo Radić, istoričar Muzeja Hercegovine u Trebinju.

To je samo deo velike, velelepne umetničke kolekcije koja je rasprodata posle njegove smrti, 1943. godine.

Dučić je u Trebinju podigao prvi spomenik u čast Njegošu, potom Oslobodiocima Trebinja, Jeleni Anžujskoj.

Na postavci su i njegovi lični predmeti, odlikovanja, ambasadorsko odelo Kraljevine Jugolavije, pesme...

„Impozantan lik i delo jednog vizionara, jer smo zaista svi mali, pred svim onim o čemu je on razmišljao i šta je sprovodio u delo“, izjavila je Ana Petrović, član komisije privremenog organa Kragujevca.

Saznanja i iskustva koje je stekao, narodi i kuture koje je susretao na različitim krajevima sveta, bogatili su njegovu, sada i dušu.

„Ne smem da se setim šta sam video, prihvatio ili odbacio, za toliko vremena nespokojstva i večnog traganja", pisao je pred kraj života.