Novi roman sa dva lica Muharema Bazdulja

Čak i da niko drugi nije, ja sam uvek znao ko sam, odakle dolazim i kakve uspomene me muče. Možda ova rečenica jednog od književnih likova, a ponajpre ona, može da objasni dve priče, dva zasebna romana odnosno ono kroz šta prolaze i šta u svom emotivnom talogu nose dva književna junaka Muharema Bazdulja.

„Zajednički im je taj momenat pokušaja da se u jednom trenutku novi život nakalemi na staro stablo. A to stablo se u simboličkom smislu odseče, pa se osveti obojici“, rekao je Bazdulj.

Okrenimo, ili krenimo od Sarajevskih grobova. Od romana u kome glavni junak, posle dvadeset godina odlazi u rodno Sarajevo, kako bi regulisao plaćanje očevog groba. Godinama utišani emotivni kapaciteti, samom idejom o povratku, navode na aktivno sećanje i na grad, a pre svega na velike ljubavi doživljene i ostavljene u njemu.

Sarajevski grobovi jeste ljubavni roman, ali nosi snagu jednog odličnog trilera u kome je prošlost taj začin raspleta.

„Mislim da sam ja u toj knjizi postavio jednu misteriju glavnom junaku koja se tiče njegovog privatnog života koja je na jednoj klackalici. Može biti neka vrsta paranoje, a može da bude i jedna objektivna istina“, istakao je pisac.

Da citiramo i mi Edgara Alana Poa, nema poetičnije teme za pisca od smrti mlade devojke. U Bazduljevoj priči, ona je televizijska zvezda. A on, koji je živeo bez velikih socijalnih ambicija završio je kao glavni svedok. I taj nesrećni sticaj okolnosti, proganjao ga je dvadeset godina. Da bi sve kulminiralo izlaskom iz zatvora osuđenog ubice. Kada se izostavi ono nemoguće, verujte ono što je preostalo ma koliko neverovatno bilo, ispostavilo se i u ovom trileru istinitim. A istina je i da je pisac radosno spakovao dva romana u jednu knjigu.

„Učinilo mi se da je ova caka knjige sa dva lica originalna“, naveo je Muharem Bazdulj.