„Živela knjiga“, završen 66. Beogradski sajam knjiga

Završni vikend na Sajmu knjiga obeležili su gosti, nagrađivani i popularni pisci iz cele Evrope. Erik Emanuel Šmit, jedan od najznačajnijih savremenih francuskih pisaca, predstavio se i kao autor knjiga za decu. Žoao Tordo iz Portugalije, govorio je o romanima u kojima se bavio unutrašnjim konfliktima i promenama koje nose različita životna doba.

Zvezda 66. Beogradskog sajma knjiga bio je britanski istoričar i pisac Sajmon Sibag Montefjore čija su dela prevedena na oko pedeset jezika. Tridesetogodišnje istraživanje sabrao je u epohalnoj knjizi Svet: porodična istorija.

„Petsto godina istoričari su imali puno sreće, jer su svi pisali pisma. U 18. i 19. veku naročito, ljudi su ostajali do kasno budni pišući beskrajna pisma. To nam je omogućilo da razumemo tajni život značajnih ličnosti. Danas o tome možemo samo da nagađamo na osnovu novinskih tekstova, od kojih je polovina obično đubre“, kaže Sibag.

Na štandu Francuske, zemlje počasnog gosta, osim o književnosti, govorilo se i o autorskim pravima, ekonomiji, stripovima i sportu.

Dobitnica najznačajnijih francuskih priznanja iz oblasti prevođenja i životna saputnica Danila Kiša Paskal Delpeš bila je gošća Sajma knjiga i Narodne biblioteke, a urednik kulturne rubrike u magazinu Figaro Žan-Kristof Buison govorio je o vezama francuske i srpske kulture.

„Francuzi možda nisu potpuno svesni, ali osećaju da su bliski sa Srbima, da ih povezuju istorijske, književne i kulturne veze. U Francuskoj se zna za Andrića, Selenića, Crnjanskog. Istorijski smo vezani još od dinastija Obrenović i Karađorđević, zatim Velikog rata, kasnije se ta veza ogledala kroz kulturu, a poslednjih decenija, što je meni posebno drago, kroz sport. O tome sam pisao u svojoj knjizi, koja je neka vrsta lične istorije Beograda“, naveo je Buison.

Za vreme Sajma knjiga, navršilo se 130 godina od rođenja Miloša Crnjanskog i predstavljeno kapitalno izdanje Crnjanski – biografija jednog osećanja, profesora Mila Lompara.

„Tako odajemo počast jednom od najvećih pisaca koje je Srbija ikad imala, a u isto vreme smo osvetlili njegov život, sudbinu i delo“, istakao je izdavač Zoran Gutović.

Hala 1 Beogradskog sajma je proglašena za spomenik kulture, a tradicija Beogradskog sajma knjiga vezana je za taj prostor. Organizatori su saopštili da će i sledeće godine biti na istom mestu.

„Jako mi se dopada ova hala. Struktura građevine je vrlo lepa, impozantna, ulazi i prirodno svetlo, zaista neverovatna građevina za održavanje sajma knjiga, nije kao ostali sajamski prostori u kojima sam bio“, kaže kompozitor Feliks le Bar.

„Živele knjige“ je slogan Sajma knjiga s kojim je i zatvorena najmasovnija kulturna manifestacija u Srbiji i regionu.