Unuk Sergeja Prokofjeva za RTS: Dedinu muziku nikada ne miksujem

Umetničku muziku kombinuje sa zvucima koje naziva „folklorom današnjice“. To su hip-hop, tehno i elektronska muzika. U tom smeru vodili su ga radoznalost, istraživanje, a danas, posle više od dvadeset godina, smatra to i svojom umetničkom obavezom.

"Trudim se da predstavim umetničku muziku na nekonvencionalni način. Mi kompozitori, suočavamo se sa kriznom situacijom u kojoj naša muzika ne dopire do šire publike, do mladih ljudi. Ako neko treba i može to da promeni, onda smo to mi sami. Možda nije lako, ali moramo time da se bavimo", kaže Gabrijel Prokofjev.

Kompozitor, producent, di džej, poznat i kao unuk Sergeja Prokofjeva, pozicioniran je između prošlosti i budućnosti savremenog muzičkog stvaralaštva. Piše i muziku za film, ples i operu; i koncencionalnu umetničku i elektronsku muziku.

Najpoznatiji je po spajanju žanrova. U Beogradu je održao i predavanje na temu kako koristiti i stare alatke i nova sredstva, kako spojiti klasiku sa elektronikom i dobiti nov kvalitet.

Zvučno rešenje predstaviće na Kolarcu sa simfonijskim orkestrom „Fejm“. Delo Remiks Betovenove Devete simfonije više je od samog omaža. Kritika širom sveta ocenjuje da slavna muzika, iako dekomponovana, sublimisana, augmentovana, obogaćena elektronikom i provučena kroz najrazličitije muzičke stilove – ostaje superiorna.

"To je bio izuzetno zahtevan projekat. U početku sam mislio da neću uspeti, jer Betoven je božanstvo, a njegova Deveta simfonija je jedno od najvažnijih kompozicija. Kada sam pristao da uradim remiks, mislio sam da će grom da me pogodi, da ću biti proklet jer skrnavim remek-delo. Ali, shvatio sam da će Deveta uvek biti Deveta, niko ne može da je pobedi, a ja, s druge strane, mogu da se zabavim i pružim neko novo, savremeno čitanje", objašnjava kompozitor.

Gabrijel smatra da alternativna, popularna i elektronska muzika dodaju umetničkim kompozicijama novi život. Dok stvara i hibridnu i elektronsku muziku i konvencionalnu partituru, siguran je u to gde je granica.

"Muzika mog dede mi je emocionalno bliska. Ujedno sam svestan koliko je on važna istorijska figura. Dugo mi je trebalo da nađem svoj glas i stvorim svoje ime. Njegovu muziku nikada ne miksujem, to je put kojim ne želim da idem. Pre svega, sviđa mi se takva kakva je i ništa joj ne bih dodao. Možda je očekivano da uzmem njegovu muziku i remiskujem je, ali ja to neću da uradim", otkriva Gabrijel Prokofjev.