Burg teatar sezonu otvorio premijerom „Čarobnog brega“

Interpretacije Manovog „Čarobnog brega“ su brojne – roman o odrastanju, o strahu od života, bolesti kao metafori, planini kao utočištu, o metafizici vremena. Sve male ljudske dobitke u tim oblastima na kraju poništava rat kao besmislena smrt.

Roman od 1.000 strana je skraćen na 130 minuta unutar kojih četvoro glumaca pokriva likove u sanatorijumu za tuberkulozu u švajcarskom Davosu izmedđu 1907 i 1914. Felix Kamerer, glavni glumac iz kandidata za Oskara „Na Zapadu ništa novo" igra Klavdiju Šošu. Antiratna poruka je dominantna.

„Želeo sam da pokažem podeljenost između humanističkog pacifizma koji osećam u evropskoj duši i onih glasova koji to stavljaju pod znak pitanja. Napadi su jaki na sceni i u životu, tako da se čovek oseća pozvan da taj svoj pacifizam brani. Ali to je u redu, ništa se ne podrazumeva. Neophodno je da se probudimo i aktivno objasnimo šta je to što želimo da odbranimo - mir", rekao je Bastian Kraft.

Scenografija je zbir gotičkih vimperga koji nose ljudske sudbine pre nego što ih istresu u dolinu gde počinju mobilizacije.

„Skoro je zastrašujuće koliko se pasaža može preneti u sada. Kolektivna nervoza, uzbuđenost, nesvestica, sve je prisutno. Nemogućnost razumevanja za suprotne pozicije, koja kod Setembrinija i Nafte kulminira u dvoboju, vlada i danas. Mi ovde ujedinjujemo suprotnosti - one su ljudske, a ne đavolje. To je poruka koja snažno izbija iz komada - a sve je Tomas Man", rekla je glumica Silvija Rohrer.

„Hteo sam breg koji je velik i širok, jer to je planina, da obuhvati priču intime i klaustrofobije. Scenski to izgleda kao da se gleda direktno u glavu gde progovaraju različiti glasovi, kao kad se čovek svadja sa sobom. Možda je podeljenost ličnosti opšta crta današnjice, ne kao dijagnoza, već kao opis života", istakao je reditelj Bastijan Kraft.

Ova inscenacija izvire iz čarolije snova Hansa Kastorpa - čarolije koja ga kao anestezija direktno vodi u rovove Prvog svetskog rata. A tamo nema terapije.