Sabrana dela Milorada Ekmečića -15 knjiga pisane zaostavštine

"Jedinstvena pojava u našoj istoriografiji", "čovek velike naučne hrabrosti i široke erudicije" "majstor naučne sinteze", samo su neke od odrednica uz ime Milorada Ekmečića. Ovde je sabrana njegova zaostavština.

Podjednako uspešno bavio se i našom starijom i najnovijom istorijom. Posebno se odlikovao time što nije izbegavao da iz prošlosti sagledava sadašnjost , a iz sadašnjosti naslućuje budućnost.

Činjenica da je jednako dobro poznavao nacionalnu i opštu istoriju omogućila mu je da ih poveže. U središtu njegovog naučnog interesovanja bili su 19. i 20.vek, posebno Istočno pitanje, odluke Berlinskog kongresa, politika velikih sila prema Balkanu i osnivanje nacionalnih država. Tumačio je ulogu religije u našoj istoriji, istraživao jugoslovensku ideju i stvaranje države, s posebnom pažnjom bavio se i izučavanjem autoritarnih režima u Evropi između dva svetska rata.

„Ekmečić se svojim velikim delom svrstao u svojevrsni Panteon srpske istorijske nauke, ne samo kao izuzetno plodan pisac, nego i kao mislilac i teoretičar moderne istorijske metodologije", rekao je Akademik Slavenko Terzić,istoričar.

Prve primerke Sabranih dela dobio je predsednik Srbije koji kaže da je Ekmečić "dubokom mišlju analizirao povesnu faktografiju, a nadmoćnom vizijom, jasnije od mnogih, video budućnost.

„Mnogo godina pre smrti predvideo je i do detalja opisao događaje koje danas sa zebnjom pratimo. Jasno je video i krizu u Ukrajini i globalni sunovrat ekonomije. Poznajući i shvatajući kauzalnost i prirodne tokove istorijskih kretanja, nije imao pravo da bude optimista. Imao je, međutim, svako pravo, a posebno moralno, da nas upozori na sve izazove koje će vreme postaviti pred nas", istakao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije

Svoje rodoljublje i pripadnost Srpstvu nije, kaže, temeljio na pokličima, već na dokumentovanju i analizi istorijske građe, i ostavio amanet - da više nikad ne ratujemo.