Novo čitanje „Banović Strahinje“ premijerno izvedeno u Teatrijumu

Inspirisan narodnom epskom pesmom, Borislav Mihajlović Mihiz, čija se stogodišnjica rođenja obeležava ove godine, napisao je svoju prvu originalnu dramu, početkom šezdesetih godina. Polazeći od srednjevekovne pripovesti o Strahinji, srpkom junaku kome je Turčin oteo ženu, Mihiz je u ovaj tekst utkao savremena značenja i psihološki verodostojan identitet likova.

„Strahinja je pun razumevanja, a ja sam negde, možda iz ličnog iskustva pokušao da to povežem sa nekom stoičkom filozofijom. Otvarao sam na primer od Marka Aurelija knjigu, pa pogledam dve, tri misli, pa razmislim da li to odgovara za Strahinju. Iz tog mog tumačenja, većina bi odgovarala“, kaže glumac Fedor Đorović.

Mihizova drama je u istoriji našeg pozorišta ostavila dubok trag zato što je prvi put spojila srpski mit i istoriju, i savremene egzistencijalističke dileme i etička pitanja. Zato je ona često bila tumačena, u pozorištu i na filmu, od izvođenja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1963. godine, u režiji Mate Miloševića.

„Film sam gledala i bio je na neki način inspirativan, naravno. Ali nismo se vodili tom fabulom zato što je reditelj sam siže iščupao potpuno drugačije i u odnosu na film, i na Mihizovu dramu, i na pesmu“, naglašava glumica Gala Šalipur.

U centru pažnje ovog najnovijeg scenskog tumačenja Banović Strahinje, u režiji Bojana Lazovića, nalazi se pitanje oprosta. U vremenu predvečerja boja na Kosovu, Strahinja odbija da se pokori surovim pravilima patrijarhata, i bira put plemenitosti. Put kojim se danas nažalost ređe ide, jer su neosetljivost i bahatost postali srž duha našeg vremena.