Izložba „Ostija“ – dve verzije tragične smrti Pjera Paola Pazolinija

Dioklecijanove terme, simbol večnosti i lepote Rima, grada koji je osvojio Pjera Paola Pazolinija, rođenog 5. marta 1922. godine u Bolonji, idealan su prostor za postavku.

Autor izložbe, slikar Nikola Verlato, smatra da je obeležavanje jednog veka od rođenja Pazolinija, krajnje vreme da italijansko društvo definitivno izmiri svoj dug prema hrabrom antikonformisti i strgne sve tajne sa monstruoznog ubistva.

Sike prikazuju dve verzije smrti Pazolinija u noći 2. novembra 1975. u Ostiji, mestu blizu Rima.

Prema jednoj, polunagog Pazolinija, zbog nepristojne ponude, ubija mladić Đuzepe Pelozi. On je zvanično osuđen i odrobijao je kaznu, ali ostaje opravdana sumnja da je zapravo bio paravan za političko ubistvo.

Egzekuciju su, pretpostavlja se, izvršili pripadnici krajnje desnice. To je trvrdila i poznata novinarka, Orijana Falači. Nije htela da otkrije ime svedoka, pa je bila osuđena na četiri meseca zatvora, ali je amnestirana.

„Za mene je čin smrti pad, jedan prolaz u realno nepoznato. Figura Pazolinija okrenuta naglavačke prikazuje momenat ubistva i kao kod Dantea, prolazak iz ovog u neki drugi svet. Od tada do danas i italijansko društvo je proslo određeni vid osvešćenja, potpuno je promenilo nekadašnji uglavnom negativni odnos prema Pazoliniju, koji je među prvima tačno sagledao kuda ide italijanska kultura i kako se briše naš identitet. Shvata se da je on volonterski preuzeo obavezu da sačuva našu kulturu, ali ne kao antikvitet već kao vitalnost, životnost“, tvrdi slikar Nikolo Verlato, autor izložbe.

Poput proroka, sin simpatizera fašizma, ubeđeni komunista, a odbačen od partije, neumorno je kritikovao konzumizam, neofašizam, upozoravao na ubijanje humanizma i stvaranje bespogovornih podanika.

Beskompromisnim razlaganjem stvarnosti, Pazolini je neprestano dokazivao da je umetnost život iz koga su uklonjeni dosadni delovi. Shodno tome, njegova nasilna smrt kao da je bila neminovnost.