Nikola Dobrović – pod zastavama modernih pokreta, izložba u Galeriji SANU

Dela čuvenog arhitekte, akademika, i ostvarena i nerealizovana, izložena su u Galeriji SANU pod nazivom „Nikola Dobrović – pod zastavama modernih pokreta“.

Kada je Nikola Dobrović došao u Beograd, kako kažu, u naletu jugoslovenstva, postao je prvi urbanista glavnog grada. Zamišljao je Terazijsku terasu i Novi Beograd kao urbani fenomen. Ipak, njegovo delo o kome se najviše govori je zgrada Generalštaba.

„Generalštab je u određenom smislu naše ogledalo pred kojim stojimo. Treba da stanemo, da vidimo ko smo, šta smo, da li smo nesposobni nešto da uradimo. Motiv izložbe i čitavog projekta je da pokrene, sada bih već rekao sada ili nikad, rekonstrukciju Generalštaba, koji je i skriven i javan“, navodi arhitekta Bojan Kovačević.

Arhitekturu je Dobrović video u svemu, posebno u moru, priseća se njegov učenik, akademik Lojanica.

„Dobrović mene hvata za rame, vidi me da sam još nekako na nogama i kaže: 'Mladi čoveče, hoćete li da vam pokažem šta je to arhitektura?' Ja kažem, 'profesore, hajde'. Vrckalo je ono more, skoro smo bili mokri do gole kože kada smo došli do samog pramca i gledali kako taj brod seče te talase, naviše pa naniže. I onda je rekao, 'mladi prijatelji, eto to vam je arhitektura'“ priseća se akademik Milan Lojanica.

O Dobroviću pišu da je bio toliko ispred svog vremena, da je to zahtevalo ili degradaciju samog sebe ili da vreme podigne standarde. Nijedno se nije desilo, pa i danas ideje akademika rođenog pre 125 godina usmeravaju savremenu arhitekturu.