Dan knjige, ko su današnji Šekspiri i Servantesi

Šekspira i Servantesa, kao recimo i Hesea, Markesa, Dostojevskog, nisu svi čitali ali dobro znaju ko su oni. Mnogi se pitaju koji moderni pisci mogu da se svrstaju u klasike.

„Ja bih izdvojio najpre Tomasa Pinčona, autora o kojem je još 70-ih i 80-ih pisano kao o klasiku američke književnosti, ali danas se čini da je on jedan od ključnih imena postmodernizma. I Petera Handkea, koji potvrđuje da klasični status može imati i autor koji u svom opusu, pa i u svom nastupu može imati nešto buntovničko“, kaže profesor Filološkog fakulteta dr Predrag Petrović.

I Orhan Pamuk. On milionskim tiražima poriče Tvenovu tvrdnju da je klasik ono što „bi svi želeli da su pročitali, ali niko ne želi da pročita“.

„Pred kraj prošlog veka i u ovom veku se pojavljuju tri pisca za koje može da se kaže da su veliki pisci, koji su u isto vreme sposobni da razonode, pouče, protresu, uzbude. Da pokažu lice i naličje trenutno čovečanstva bez laži, prevare i mimikrije. Ta tri pisca su Uelbek, Prilepin i Knausgor“, navodi književnica Milena Marković.

Vremena se menjaju, pogled na svet, književni sadržaj i stil ali teme su večne: ljubav, mržnja, život, smrt, sukob dobra i zla.

Očigledno takve autore imamo i danas. Pišu vrhunska dela priznati su u akademskoj javnosti, daju pečat vremena. Uslovno rečeno oni su moderni klasici. „Uslovno“, jer treba da zadovolje još jedan kriterijum, dugovečnost. A, za to je potrebno – vreme.