Na korak do nezavisnosti, pre 155 godina knezu Mihailu predati ključevi Beograda

U aprilu 1867. godine, na crvenom svilenom jastuku, na ovom mestu, turski upravnik Ali Riza-paša predao je ključeve grada Beograda srpskom vladaru knezu Mihailu. Predaju je pratio 21 topovski pucanj, a srpski barjak se posle nekoliko vekova zavijorio na Kalemegdanu.

Taj događaj istorija beleži kao krunu u borbi Srbije protiv turske vlasti.

„Pored Beograda, turske posade su se povukle iz još tri grada, Smederava, Kladova i Šapca, dve tvrđave su nešto ranije srušene – užička i sokolska tvrđava u ranijem periodu, ali ova četiri, da kažemo, carska grada su predstavljala i povlačenje turske vojske iz ta četiri carska grada su predstavljala jedan korak više ka oslobađanju od turske vlasti. Imena tih gradova upisana su na spomeniku knezu Mihailu, današnjem Trgu republike“, kaže prof. dr Danko Leovac, istoričar sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U carigradskim pregovorima za ključeve srpskih gradova, knez Mihailo nije bio sam.

„Treba spomenuti Jovana Ristića, koji je u to vreme bio srpski predstavnik u Carigradu, a kasnije je postao predsednik Vlade. Naravno, Iliju Garašanina, bio je čovek koji je vodio spoljnu politiku Srbije, čak možda više i od samog Kneza. Rista Prendić, prvi srpski tatarin, pismonoša, prvo kneza Miloša kasnije Mihaila – poznat je po tome što je to blagoizvestije, kako se to nekada zvala, pismo koje je veliki vezir poslao knezu Mihailu da je sultan Abdul Aziz pristao na predaju gradova – on je, iako već u poodmaklim godinama, preko 65, došao ne časeći časa, iz Carigrada u Beograd da donese to pismo“, navodi istoričar Vladimir Tomić iz Muzeja grada Beograda.

Šestog maja 1867, sa savskog pristaništa isplovila je lađa „Deligrad“ s poslednjim turskim vojnikom i Ali Riza-pašom. To je bio važan korak ka sticanju konačne nezavisnosti Srbije, na Berlinskom kongresu 1878.