Nagrada „Jelisaveta Načić" - ponos za žensko arhitektonsko stvaralaštvo

Sofija Paligorić Nenadović, Vesna Matičević, Dušanka Menegelo Aćimović i Nadežda Filipon Trbojević pokazale su pre 60 godina da je i u najvećim projektima bilo moguće uspešno delovanje ženskog, kreativnog tima. 

„Godine 1962. smo dobili Sedmojulsku nagradu, otvaranje je bilo 28. aprila za pristanišnu zgradu aerodroma Beograd, u Surčinu. Najveći zahtev je sama funkcija aerodroma i pri tome da to bude i lepo i dobro i za posetioce i za našu zemlju i za Beograd. Tad kad smo mi stvarale i radile, možda je nama bilo lakše jer to je bilo vreme posle rata, vreme izgradnje i svi su našle neki svoj udeo gde da rade. Sad mislim da im je teže mnogo, mada je možda lakše što se tiče samoga rada, jer sada imaju kompjutere i knjige što mi nismo imali, nego se radilo sredstvima s kojim one ne bi znale da rade", ispričala je Dušanka Menegelo, inženjer arhitekture i dobitnica nagrade. 

„Mislim da ta ideja leta mu je donela zapaženo mesto, onda su avioni bili atrakcija bili su mali ali velika atrakcija, dolazila su deca deca, odozgo gledaju avione... Mi smo bile apsolutno ravnopravne, ja sam tako osećala i moje drugarice da nikad ni u čemu nismo osećali bilo kakvu razliku. Mislim da je to bilo i takvo društvo", rekla je Vesna Matičević inženjer arhitekture i dobitnica nagrade.

Jelisaveta Načić je završila studije 1900. godine i postala prva žena arhitekta u Srbiji.

Iako je bila suočena sa mnogo više prepreka nego njene muške kolege ostavila je značajna dela u srpskoj arhitekturi, i utrla put sve većem broju žena koje su poželele da se bave arhitekturom.

„Mi smo želele da nagrada zapravo bude stimulans i proširenje spoznaje ženskog stvaralaštva u Srbiji koje je definitivno i dalje na margini prepoznatljivosti, i dalje nije dovoljno vidljivo, i dalje žene u tom našem arhitektonskom svetu imaju opstrukcije i prepreke da budu lideri u struci, a ne samo pratilje", kaže Anja Ivana Milić, inženjer arhitekture ipredsednica Skupštine Ženskog arhitektonskog društva.

„Jelisaveta je bila pionirka, bila je sama, nas je sada puno ali prosto nismo na pozicijama. Žene su danas vrlo aktivne u arhitekturi, ali ono što verovatno nemaju dovoljno, to je da ih se vidi i da ih se čuje, i ova nagrada na neki način jeste prepoznavanje žena pionirki", smatra prof. dr Eva Vaništa Lazarević sa Arhitektonskog fakulteta.

Žensko arhitektonsko društvo osnovano je pre pet godina kako bi se afirmisalo žensko stvaralaštvo u arhitekturi. Nagrada „Jelisaveta Načić" dodeljivaće se svake druge godine autorkama koje su ostvarile izuzetan doprinos struci tokom svoje karijere.