Narodna biblioteka Srbije, naša najstarija ustanova kulture, proslavila 190. rođendan

Narodna biblioteka Srbije proslavila je 190. rođendan. Najstarija ustanova kulture Srbije rasla je sa državom, delila njenu sudbinu, a protekle godine i sudbinu sveta okovanog pandemijom.

Bila je to godina „Biblioteke bez zidova" sa 70.000 posetilaca koji nisu kročili u njeno zdanje. Većina od 350.000 korisničkih poseta bila je digitalna. Počelo je i rešavanje dugogodišnjih problema.

„Izdvojio bih početak radova na izgradnji novog depoa, bez kojeg ne možemo da radimo svoj posao. Završetak digitalizacije Miroslavljevog jevanđelja i uspešno okončanje pregovora sa Kongresnom bibliotekom u Vašingtonu", navodi Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Zahvaljujući tome, ispravljena je višegodišnja neverovatna birokratska nepravda. Knjige srpskih pisaca, štampane na latinici, neće se više voditi kao „hrvatska literatura“ već kao „građa srpskih autora“.

„Ovo je proslava jedne od najstarijih i najznačajnijih evropskih biblioteka, ne samo zbog knjiga već i vaše bogate kulture“, smatra Antonija Arahova, predsednica IFLA.

Nacionalna nagrada iz oblasti bibliotekarstva, „Janko Šafarik“ , pripala je Bebi Stanković.

Konačno, ispunjava se i ovde najduže ponavljana rođendanska želja: Posle osam decenija na ruševinama biblioteke na Kosančićevom vencu, niče Memorijalni centar.

Biće to pozornica za razgovore o novim knjigama i uspomena na pola miliona knjiga spaljenih 6. aprila 1941. godine.