„Žive kamene duše“ – knjiga o svetionicima koji vode ljudske duše

Trećepozivac Miloš Milošević iz Radanovaca, iako bolešljiv, posle Balkanskih ratova odazvao se i mobilizacijskom pozivu u Prvi svetski rat.

„Spakovao je svoj sanduk, otišao je niz livadu gde mu se nalazila supruga Stjepanija, zagrlio je svoju Stjepaniju i rekao: Čuvaj mi djecu, ja se nikada neću vratiti... I zaista on se nikada nije vratio, ali vratila se njegova duša. Prosto, postoji verovanje, zato su mu podigli krajputaš, da će duša lakše doći do svoje kuće“, kaže autor knjige Žive kamene duše, Milijan Despotović.

Zato su krajputaši - žive kamene duše, dodaje Milijan, u čiju se obnovu, poslednjih godina upustilo kosijersko Udruženje potomaka ratnika 1912 - 1920. general Ljubomir Marić, inače izdavač Despotovićeve knjige.

„Mi smo obnovili 120 spomenika u poslednje tri godine. Od tih 120 oni su svi skupljeni i grupisani po pojedinim selima", navodi predsednik Udruženja potomaka ratnika 1912-1920 general „Ljubomir Marić“, Dragan Vujić.

I progovorile su kamene knjige u kojima je rodoslovni trag onog kome je knjiga posvećena, njegov životni put, porodično stanje, ratne jedinica....

„Podizani spomenici ljudima, odnosno dečacima, tako da kažem, većinom, koji su otišli u rat, jedan, dva brata, pa i tri, četiri, nijedan se nije vratio, nisu imali potomaka, i upravo naša je obaveza da čuvamo ta imena zato što je to naš koren, u krajnjem, krajputaš je koren srpske države“, ističe Despotović.

Štošta je Milijan iščitao sa krajputaša, sve zabeleživši u svoju knjigu, dajući joj osobenu kameno lirsku notu, a krajputašima, možda najdugovečnije trajanje.